Треба знати када стати

Избори нису донели дуго очекивано олакшање. Политичка комбинаторика наставља се у информативним емисијама са дилемом ко ће формирати владу. Да није озбиљно било би забавно, само што нико не ужива у тој забави, бар нико нормалан. Истина, појам забаве је растегљив, што је показао и недавно одржан фестивал „Златна ружа“ у Луцерну, у Швајцарској, где се у званичној селекцији нашао широк распон емисија које претендују да разгале и освеже људски ум, већ према образовању, сензибилитету и расположењу. Ни политика није страна као тема, али „не боли“ толико као кад се „на живо“ привија, што је наш случај. Али, ваљда ћемо и то преживети. Гледате телевизију на сопствену одговорност, поучан је слоган ТВ Ентер.

Али, вратимо се прогнозама и искреним надама. Сасвим извесно, после експеримената у домену ријалити програма, телевизија се враћа провереним вредностима и тражи упориште за релаксацију гледалаца у реафирмацији традиционалних културних вредности на модеран начин. Звучи утешно, да не кажемо подстицајно. Телевизија је сама по себи површна и несистематична, а има моћ да намеће моду, ставове, критеријуме. Окрене ли се култури као императиву свакодневице има све шансе да постане образовно-културолошка полуга инстант-цивилизације. Али да се не заварамо, неће и не може то ићи ни лако ни брзо, никада се не зна где у заседи чека „Велики брат“ и шта још може донети помама да се по сваку цену буде оригиналан, као и битка за гледаност у којој нема фер-плеја.

ЕВРОСОНГ И СВЕ ОСТАЛО – Држимо ли се појма забаве као музике и раздраганости, онда је „Евросонг 2008” права формула коју издашно користе сви ТВ канали, што доприноси популаризацији ове музичке манифестације, а разбија програмску монотонију. Песма Евровизије дала је прилику за подсећање на неправедно заборављена и запостављена имена и личности из света домаће забавне и рок музике које виђамо само у новогодишњем програму. А неке ни тада. Протеклих дана, код Милана Гутовића у „Оралном добу“ на ТВ Фокс гостовала је Снежана Берић, алијас Екстра Нена, а у „Разведравању“ код Ведрана Касума Слађана Милошевић. Не мора све бити политика, има нешто и у музици.…

Остало све тече по „возном реду“. Смењују се нове и старе серије и филмови. РТС репризира америчку серију „Али Мекбил“ која је својевремено била „надувана“ као „интелектуално освежење“ код дела публике. У новом „читању“ је досадна и поразно испразна. Време, међутим, није нашкодило Слеџу Хамеру у истоименој серији у којој луцидно исмева људску глупост и брзоплетост. ТВ Б-92 репризира „Секс и град“, а разлог је рационалан и служи промоцији новог филма о истој теми са четири главне глумице.

Из категорије дуговечних серија су италијанска мелодрама „Опчињени“ и амерички ситком „Сви воле Рејмонда“ на ТВ Авала. ТВ Студио Б има шпанску перјаницу звану „Серанови“ у којој су се, у новој сезони, битно променили главни ликови и стављен је нагласак на доживљаје мушког дела екипе. Много тога се изменило и у непотрошивој француској сапуници „Под сунцем Сен Тропеа“. Настала је као пандан америчком „Беверли Хилсу“, бавила се проблемима младих на европски начин. Мењале су се глумачке поставке, одлазили и враћали глумци који су са њом стасавали, помало се губио компас. Сада је тешко дефинисати где припада и коме је намењена, постао је проблематичан и квалитет продукције. Ваљда зато има смисла порука: треба знати када стати. То важи за људе, али, очигледно, и за ТВ серије.

НИВО 23 – Не. Не треба стати, још мање одустајати, поготово ако се оствари културолошки тренд на којем се већ деценијама заснива емисија „Ниво 23“ Веље Павловића на ТВ Студију Б. Култура и, пре свега, култура у свим значењима.

Ко жели да, стварно, нешто озбиљно и важно каже на телевизији, сања да га позове овај новинар у своју емисију конципирану као једночасовни интервју.

Сваки „Ниво 23“ је једноставан у приступу, а готово увек представља изненађење и у избору саговорника (од рок музичара до академика) и у селекцији тема о којима се разговара. Госту увек импонује Павловићева радозналост и припремљеност за овај сусрет. Никада није у првом плану водитељева сујета или жеља да се наметне, увек праву шансу добија позвани. И све тече спонтано и природно. Ни скромније емисије, ни више ефекта.