Зашто не учествујем у протестима?

Ја сам професор на крагујевачком универзитету. Ако прихватимо српску дефиницију „интелектуалца”, као школованог човека, ја сам то, мада се осећам као такав само у расправама на нету, кад ме прави „интелектуалци” проглашавају за интелектуалну гњиду јер због таквих професора као ја и пропада овај народ. Наиме, ја не учествујем у демонстрацијама! Нисам ни потписао подршку итд. А зашто нисам? Обично ме агресиометна артиљерија проглашава за неког ко гледа само своје интересе, не знајући колико сам ја био близу тога да се придружим првом протесту у Крагујевцу. Зашто? Јер ме нервира малограђански манир наше садашње власти, јер мислим да им треба показати да има оних који не мисле у потпуности као они. Волео бих и ја да имамо смењиву власт. Међутим, беше онај јануарски снег и моја ћерка се бојала да се не оклизнем негде. После сам схватио да је тако боље испало, јер у Србији су против овог режима пре свега агресивни левичари и агресивни десничари. Ја нисам ништа агресивно, а с левичарима се не слажем да је транзиција била непотребна, док десничарске ставове о Косову, стално побијам: Ако они кажу да је Косово стара српска земља на којој је све почело, ја им одговарам да Косово нису изгубили ни комунисти ни демократе, већ је оно изгубљено кад је Арсеније Трећи Чарнојевић покренуо народ са Косова 1690. године. Тада су се Албанци спустили са својих планина и заузели територију, а ми смо из српских висоравни ушли у мађарску територију и полако је населили и то са „половином добити”. Историја је била благонаклонија према нама, па смо ми те новоосвојене тапије потврдили 1918. године. Албанци нам их тек сада испостављају. Дакле, и Мађари би могли да кажу да је територија Војводине, на коју су они упали у време пропасти Римског царства, отевши је од Византије (и ми смо Косово отели од Византије), њихова од памтивека. И најстарија руска држава звала се Кијевска Русија, па је сад Кијев у другој држави, то је историја. Дакле, историја никога није мазила. Било је и срећника – Хрвати су повратили Книн, који је био колевка њихове државе, али су на то чекали готово хиљаду година.

Шта мислите како бих ја прошао у интелектуалној атмосфери протеста, са оваквим идејама? Замислите да ја одржим говор!

Проф. др Владимир М. Ристић,
ПМФ, Крагујевац