Србија, забит интернет-трговине

„Пејпал” (PayPal), најпоузданији и један од најраспрострањенијих начина плаћања на Интернету, грађани Србије не могу да користе. Наша се земља није изборила за позицију међу 190 држава и региона где ова услуга постоји. На месту где би, према абецедном списку, требало да буде, баш између Сејшела, Сенегала и Сомалије, нема имена Србије.

„Пејпал” заправо посредује у трговини на глобалној светској мрежи (www) и штити кориснике од интернет-злоупотреба. Уз помоћ „Пејпала” може се без плаћања услуга послати новац породици, пријатељима или се паре могу пребацити са рачуна корисника на рачун овог предузећа ради даљег плаћања на мрежи. На овај начин подаци са картица пословних банака поверавају се само „Пејпалу”, а корисник може да купује на многобројним интернет-страницама не откривајући сваки пут поверљиве податке са картице.

– „Пејпал” је веома популаран у свету, а код нас су корисници Интернета неколико пута писали петиције да им се омогући коришћење ове услуге. Не знам зашто „Пејпала” у Србији нема, али не верујем да је разлог велики број интернет-превара у Србији деведесетих година. Вероватно постоји законска препрека или пропис Народне банке Србије (НБС) који то онемогућава – каже Слободан Марковић из Центра за развој Интернета.

У НБС тврде да не постоји законска препрека пословању „Пејпала” код нас.

– Нема ни прописа НБС ни закона који брани пословање овом и сличним посредницима у интернет-трговини. Можда је проблем у техничкој оспособљености пословних банака. Такође, будући да „Пејпал” постоји дуго, имамо сазнања да се Србија од деведесетих година налази на црној листи овог предузећа – објаснили су у НБС.

У банци Интези, која једина у Србији има лиценцу за процесуирање картица у интернет-окружењу, сматрају да је проблем у неразвијености српског тржишта у области Интернетаи да су пословни интерес и законска регулатива веће препреке него техничка опремљеност банака.

– Један од основних разлога може се тражити у недовољно прецизној и строгој законској регулативи у области електронског пословања, недовољно ефикасном судству, као и слабој развијености тржишта Србије и дугогодишњој изолацији као последици санкција. Треба истаћи и да је велики број злоупотреба платним картицама на Интернету у том периоду долазио управо из Србије – кажу у Интези.

Иако постоји интересовање корисника Интернета у Србији, добра воља Народне банке и јасна воља водећих банака кад је реч о електронском пословању да се са „Пејпалом” сарађује, то за сада није довољно. „Пејпал” постоји и у Албанији, Бурундију, Етиопији, Киргистану, Танзанији… и свим земљама у региону осим у Црној Гори.