О бесплатним концертима, бонтону и још понечему

У недељу, 24. фебруара, пре подне, у препуној сали Коларца присуствовали смо концерту челисткиње Ирене Јосифоске, виолинисткиње Уне Станић и пијанисте Ивана Башића. Свирали су два трија Рахмањинова (Елегични трио број 1) и Чајковског (Трио а-мол, опус 50). Сам програм је био веома вешто одабран, леп и интересантан, а троје младих су га извели као да годинама наступају заједно, складно, музикално, савршено избалансираним звуком и финим нијансама, иако су имали – како смо чули – само мали број заједничких проба. Можемо да будемо поносни што Србија има тако талентоване младе музичаре. Не би шкодило да постоји новогодишња телевизијска ревија свих наших уметника, који су више цењени у свету него код нас, код своје куће. Тако би их сви грађани широм земље упознали, као што знамо наше сјајне спортисте и глумце.

Београд је заиста метропола, кад је реч о богатом избору најразличитијих догађања на плану културе и има (још) увек концерата највишег нивоа за које се не плаћају улазнице. Врхунска уметност овде је доступна баш свима који су заиста заинтересовани за концерте класичне музике, изложбе сјајних ликовних уметника или научна предавања. Надајмо се да ће тако и остати, јер је и то знак демократије. Велике заслуге има и Музички центар Коларца (на челу са Мимом Лазаревић), који сваке недеље пре подне уступа своју свечану салу музичарима, а на те концертне матинее, на радост свих нас, улаз је бесплатан.

Све би било изванредно, да наша, иначе знатижељна и захвална публика, није помало неупућена како треба да се понаша на (макар и бесплатним) концертима класичне музике. Правила су једноставна, али коначно треба да их науче сви који улазе у озбиљну салу на озбиљан концерт. У салу се улази пре почетка концерта, а по прекој потреби (и не по правилу), улази се и излази само између музичких дела, док траје аплауз. За време концерта се не грицкају бомбоне, не разговара се, ни тихо, ни гласно, не праве се фотографије, не шушка се најлонским кесама, деци се извади из руке играчка која прави буку, а пре свега се искључују мобилни телефони. Прехлађен човек остане код куће, да не би кашљао усред пијанисима. Концерти се често снимају, а ти шумови сметају и публици која је дошла да на миру слуша музику. Лепо је што се београдска публика заиста све више интересује за концерте класичне музике, али би било још лепше да цени то што без плаћања улазница може да посећује врхунске концерте у нашој елитној музичкој сали.

Ана Ковенц Вујић,
архитекта и љубитељ музике