Поштењаци најчешће жртве мобинга

Више од половине запослених у нашој земљи стрепи од губитка радног места због чега постоји шанса да постану жртве мобинга, односно психичког злостављања на послу. Оваква врста психичке тортуре је присутна у оним фирмама за које економисти кажу да су "болесне", у којима се гаји култ каријеризма и ауторитарни стил, где се не води рачуна о квалитетној радној клими и где је пажња искључиво усмерена на стицање профита.

Најчешће жртве мобинга су такозвани поштењаци, особе са инвалидитетом, млади и креативни људи, савесни и уредни мушкарци и жене, они који имају различита идеолошка схватања, старији људи који су пред пензијом, али и тек запослене особе које желе више самосталности у раду.

Др Зоран Иванов, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије, каже да се мобинг испољава на тај начин што се жртви ограничава могућност да изрази своје мишљење, оспорава се квалитет њеног рада, злостављач је затрпава задацима и исмева, "набацује" јој се додатни посао који угрожава њено здравље. На жртву мобинга утичу и неосноване приче о њеном приватном животу, а карактеристичан је и синдром "празног стола", односно ситуација када се злостављеној особи дају сувише лаки или претешки послови који од ње захтевају да уради нешто што не зна најбоље, а с циљем да je натерају да погреши и да да отказ.

- Свако може да постане жртва мобинга. Нека истраживања показују да ће сваки четврти радник једном у животу да буде "мобингован", а три четвртине жртава ће морати да се боре са здравственим проблемима - истакао је др Иванов.

Истраживања су показала да злостављаче карактеришу егоцентричност и нарцисоидност, а статистика говори да су то углавном мање способни, али моћни људи, који живе у страху да и сами не постану жртве мобинга. Њима се лако придружују слабе личности, које се идентификују са агресором, па, у нади да ће стећи личну корист, стају на његову страну. Кад је реч о делатностима, мобинг је у Србији највише распрострањен у институцијама државне управе са 14 одсто, школама и здравственим установама, хотелијерству и угоститељству, као и компанијама које се баве транспортом и комуникацијом са 12 одсто.

Због претрпљеног страха и угњетавања, жртве мобинга често западају у депресију, муку муче са главобољом, повишеним крвним притиском, срчаним тегобама и поремећајем сна. Често имају уочљиве промене у понашању, постају агресивне или пасивне, одају се алкохолизму или пуше по неколико паклица цигарета дневно.

У Синдикату лекара и фармацеута објашњавају да је најопаснији поремећај такозвани посттрауматски стресни синдром, који захтева озбиљно лечење.

- "Мобинговани" се жале и на стални осећај притиска у грудима, тахикардију, кожна обољења. Ти људи често губе самопоштовање, одлазе на боловања, а имају и породичне кризе. Последице психичког злостављања радника "осећа" и фирма у којој он ради, јер запослени губи мотивацију и изостаје с посла. Последице мобинга трпи и држава, јер скупи специјалистички прегледи и терапије оптерећују здравствени фонд - објашњава др Александар Радосављевић, потпредседник синдиката.

Законе о овој социјалној појави имају Француска, Норвешка, Финска, Холандија, Данска, Белгија и Швајцарска, а Шведска је регулисала заштиту од мобинга кривичним законом, по коме је онај ко спроводи мобинг кривично одговоран, а жртва има право на одштету за нанесену "биолошку штету". У другим државама постоје прописи који говоре о одговорности злостављача због нарушавања психичког и телесног здравља радника, а код нас се жртва, у недостатку закона о мобингу, може позвати на одредбе облигационог права, чији је поступак компликован. Због тога представници Синдиката лекара и фармацеута инсистирају на хитном доношењу закона о мобингу, који би посебно регулисао ову област.

Они наводе да је у Италији донесена судска пресуда о одштети од 570.000 евра једном раднику за претрпљени мобинг у току шестогодишњег рада.

Код нас је једино познат случај Весне Самарџић, раднице фабрике бисквита "Јафа" у Црвенки, која је пре неколико година тужила своју фирму због психичког злостављања на послу. Самарџићева је после 25 година рада у рачуноводству, због неслагања са руководством фирме, пребачена у магацин и од тада је почела да се бори са дијагнозом мултипле склерозе, што је био повод за прво суђење за мобинг у Србији. Спор је у току.