Ноћ када сви улазе у музеје

Недавно је спроведено једно истраживање на популацији млађих људи – студената и оних нешто старијих, са циљем да се утврди колико млади посећују изложбе. Резултати су били поражавајући, а најчешћи разлози који су притом били наведени односили су се на бојазан од сувише академског нивоа и неразумевања онога што уметник својим делом казује. Ове чињенице демантују се само једном годишње, на манифестацији „Ноћ музеја” која је прве године одржавања у Београду забележила посету од 20.000 људи, док је прошлогодишњи музејски маратон обишло око 350.000 грађана у Србији и 270.000 у Београду!

„Дуга ноћ музеја” започета је у Берлину 1997.године. Од првобитних 12 локација, манифестација се проширила толико да данас обухвата 125 културних институција у овом граду. Веома успешна за берлинске организаторе била је 2005. година, јер је манифестација одржана тог јануара бројала 154.000 посетилаца. Социолози кажу да није чудно што је баш Берлин колевка ове манифестације будући да је престоница Немачке глобално позната по уметничкој и културној екстраваганцији.

Убрзо су сличне манифестације добили Париз („Nuit Blanche”), Амстердам (Museums-n8) и још око 120 градова Европе. Грозница „музејске” забаве прешла је Атлантик, јер се данас „Ноћи музеја” као манифестација одржавају и у Торонту и Чикагу.

По узору на европско и светско искуство, Ана Јовановић и Младен Петровић осмислили су 2005. године манифестацију која је врло брзо постигла популарност и допринела да се и градови наше земље нађу на мапи од 120 градова света у којима грађани у необично време походе галерије и музеје.

Прве године „Ноћ музеја” организована је у априлу у пет музејских и галеријских простора, а потом и у септембру, када је за време трајања Европског првенства у кошарци у редовима стајало 70.000 људи на 15 локација. Наредне године број изложбених места повећао се на 23, а број посетилаца на 160.000.

Иако је најпре замишљена као програм који ће бити интересантан и лако читљив, манифестација „Ноћ музеја” понудила је и озбиљне студијске изложбе. Музеји су на почетку били скептични према овом догађају, баш због чињенице да ће бити представљени само такозвани лаки садржаји. Али, временом се показало да су кустоси били охрабрени да на атрактиван начин скрену пажњу на вредна дела из музејских збирки.У Европи је „Ноћ музеја” стасала у оквиру тежње ка популаризацији културног туризма, али је тај модел за сада тешко пресликати на нашу земљу. Наиме, код нас се комуникација између музеја и публике своди на размену унутар врло ограничене групе посетилаца, па ако се још узме у обзир и чињеница да су највећи музеји у Београду тренутно у реконструкцији, тешко да се може рачунати на културни туризам. Изузетак је, међутим, баш актуелни тренутак и чињеница да се у Београду одржава Евросонг, па је „Ноћ музеја” савршена прилика да се гостима покаже бар део нашег уметничког фундуса и кустоске креативности.

Истраживања су показала да више од половине публике у „Ноћи музеја” чине жене, а да је највише младих између 15 и 35 година.

Зашто посетиоци хрле на „Ноћ музеја” када иначе изложбе посећује узак круг заинтересованих?

Посетиоце привлачи организација простора, посматрање ствари изблиза, могућност провода, али и сам назив који у себи садржи реч ноћ позива на нешто интригантно, узбудљиво. Откривен је и едукативни карактер ове манифестације, будући да је више од две трећине испитаних посетилаца изјавило да ће интензивније посећивати музеје и галерије. Истраживања су такође показала да посетиоце највише привлаче теме из наше прошлости, историје, константно провокативне теме као на пример вампири или изложбе које нуде и неку врсту перформанса као што је било венчање два кустоса у поноћ прошле године у Етнографском музеју.

Прошлогодишња „Ноћ музеја” први пут је отворила врата градовима у Србији. Вечерас ће бити одржана у више од 130 музеја, галерија и
других простора у 23 града у Србији, а као и до сада, трајаће од 18 до раних јутарњих сати.Са улазницом од 250 динара биће могуће видети програме у више од 60 музеја и галерија.

Поједине институције припремиле су специјалне програме, док
је у другима реч о већ постојећим изложбама, које ће посетиоци моћи да обиђу до два сата после поноћи.

Организатори ове ноћи очекују још већу посету него лане. Како било, „Ноћ музеја” постао је догађај који се воли, који се препричава, који сведочи да грађани ипак воле изложбе.