Контрола хране по узору на Холанђане

Недавно ме запрепастило оно што сам прочитао у „Политикином Магазину” – да нам је лакше да фалсификујемо него да засучемо рукаве и поштено радимо. Још је грозније сазнање да нико то не спречава – осуђује. На тај начин губимо углед и поверење наших људи, а онда и странаца туриста.

Како ту појаву спречити или смањити? Мишљења сам да морамо мало да завиримо у „дворишта” наших комшија, па и да нешто прекопирамо. Увек сам био знатижељан и нисам бирао подручје, почевши од технике, организације рада, очувања животне средине, заштите од пожара, кулинарства (гастрономије)... Тако сам имао прилику да 2008. године од сестре дознам како Холанђани контролишу пољопривредне производе на својим пијацама. Они најмање сат времена пре отварања пијаце проверавају изнете производе. Сваки произвођач на тезги видно истакне податке, па контролор у свом компјутеру види и упоређује шта ко производи, колико су заштитних средстава применили и када, контролише каренцу – кад је истекло време дејства заштитних средстава. Ако каренца није истекла, целокупна количина тог производа се уништава, а произвођач се кажњава.

Код нас, због накупаца и прекупаца, на пијацу се износи све и свашта. А што се о изложеним производима не знају подаци, који би потврдили здравствену исправност производа, што свако може да купи било коју количину заштитних средстава, што се трајање каренце занемарује, то је посебна прича. Створисмо бројне пољопривредне задруге, које би могле бити носиоци производње и пласирања производа, чија би контрола била лако остварљива. Ми смо у Србији на све мислили у развитку наше пољопривреде, почевши од пољопривредних алатки, машина, семена итд, само смо заборавили потрошаче, наше сопствено здравље, а тиме и здравље будућих генерација. Ми заборавили, али није Европска унија. Време је да се окренемо себи и својој будућности.

Чедомир Маричић,
Ниш