Неправична процена научног рада

„Министарство науке у довољној мери не уважава значај хуманистичких наука. Зато ћемо применити све легитимне мере протеста до испуњења наших захтева и захтевати редовно обавештавање јавности”, упозорили су чланови Удружења истраживача хуманистичких наука у писму које су крајем прошле недеље упутили председнику Републике, премијеру, Министарству науке, Националном савету за научни и технолошки развој, као и медијима.

О чему се, заправо, ради?

Како за „Политику” објашњава Вујадин Иванишевић из Археолошког института, научни радници који раде у институтима конкуришу са пројектима код Министарства науке на основу чега добијају средства за своја истраживања. У току, или по завршетку истраживања њихове пројекте процењују Матични научни одбори, састављени од стручњака из појединих области, које именује само министарство.

Проблем је, каже Иванишевић, настао када је пре неки дан објављена прелиминарна ранг-листа пројеката Министарства којом је, насупрот ставу матичних одбора, извршена неправична процена (евалуација) научног рада, што је изазвало буру реакција у оквиру института хуманистичких наука.

– Кључни проблем је што се наши пројекти односе на период 2006-2010, и што се крше правила дефинисана почетним уговором. Уведен је нови систем бодовања научника у току самог пројектног задатка (бодове доносе објављени научни радови, учешће на конгресима...), а многа научна дела уопште нису бодована што је, каже Иванишевић, недопустиво.

– На овом конкурсу се догодило да је Министарство науке више вредновало рад објављен у научном часопису него научну монографију. Бодове нису донели ни поједини зборници радова, као ни радови са симпозијума објављени у тематским зборницима. Изврсни зборници из националне историје, лексикографије или из језика, за Министарство науке као да не постоје. Чак и књиге које су наши истраживачи објавили у иностранству нису узете у обзир при бодовању, што је потпуни апсурд као, на пример, ни прелиминарно предавање колеге историчара на светском конгресу, а реч је о раду по позиву, при том једином из Србије, говори Иванишевић.

Софија Милорадовић из Института за српски језик САНУ за наш лист појашњава систем објављивања радова који се тичу националних тема.

– Од нас се тражи да нам радови буду објављени у иностранству, што је веома важно, и што ми и чинимо. Али, ако је реч о проучавању наше националне историје логично је да ће више радова бити објављено у нашим часописима него у страним. Радови о нашим народним говорима странце само повремено занимају у склопу балканолошких проблема. То не значи да ће они стално објављивати нешто што је везано за Велико Поморавље којим се ја бавим. Као што нема разлога да наш „Јужнословенски филолог” објављује рад везан за говор неког села у Шведској, који повремено може бити занимљив на општем лингвистичком плану. Теме значајне за наш језик највише се проучавају управо у матици, а ми не можемо стране часописе да „затрпамо” само нашим радовима јер они имају и своје сараднике.

Како наши саговорници додају, Правилник о новом бодовању донет је 14. априла ове године. Научници тада нису реаговали јер је у јеку била изборна кампања, као што и сада истичу да је искључиво реч о одбрани струке, и не желе да се њихово иступање доводи у везу са политичким дешавањима. Сматрају да је ранг-листа пројеката била само „кап која је прелила чашу” а већ дуже време Министарство науке има игнорантски однос према хуманистичким наукама. Зато у писму упућеном јавности, поред оставке помоћника министра науке за Сектор основних истраживања проф. др Ратка Јанкова, научници из друштвених института траже испуњење осталих својих захтева. Један од њих односи се на промену начина финансирања њихових институција.

– Научници из института средства добијају од пројекта до пројекта и заправо су хонорарци. То је велики проблем посебно за младе колеге јер, ако се овај тренд настави, зашто би неко од њих радио у институту где ће му за две године саопштили да им више не треба пошто ради на уговор. Зато је један од наших захтева да финансирање института буде буџетско као што је то случај са здравством, просветом или судством, каже Софија Милорадовић.

Научници, дакле, не траже повећање плата већ само вредновање свог рада. Као значајан проблем издвајају и чињеницу да њихове колеге, запослене на факултету, могу да учествују на пројектима института, док научници из института још увек нису укључени у образовни процес. Разлог за то је што су институти под ингеренцијом Министарства науке док је за факултете надлежно Министарство просвете. Тако се због неусклађености звања и плата дешава да магистар у институту има мању плату од професора у школи.

– Наука и високо образовање треба да буду заједно као што је то случај у иностранству. Ако немате колегу који би држао вежбе или предавања на факултету, логично је да позовете некога са института ко је у истом рангу звања. Међутим, Закон о високом образовању и Закон о научном раду ту су у колизији, закључује Софија Милорадовић.

Чланови Удружења истраживача хуманистичких наука најављују да неће одустати од својих захтева.

------------------------------------------------------------------

Матични одбори: Ограђујемо се од ранг-листе

Министарство науке именовало је матичне научне одборе који су процењивали евалуације пројеката. Матични одбор за језик и књижевност саопштио је да Министарство науке није узело у обзир њихову процену и рангирало је пројекте према нејасним критеријумима, без знања одбора, због чега се овај одбор ограђује од ранг-листе Министарства. Исти став деле чланови Матичног одбора за историју, археологију и етнологију, који истичу да је на овај начин њихов рад у потпуности деградиран.

--------------------------------------------------------------

Министарство науке: Листа није коначна

У саопштењу Министарства науке стоји да је реч само о прелиминарној листи оцена пројеката, која је подложна корекцијама а након тога, Министарство ће саставити коначну листу на коју је, како стоји у саопштењу, такође могуће уложити жалбу. Образложено је да је Правилник о вредновању резултата научно-истраживачког рада
донео Национални савет за науку и технологију у марту 2008. и да је то стручно питање чије разматрање не може да се обавља мимо прописаних процедура. У саопштењу Министарства изражена је сумња у мотиве оваквог „некоректног алармирања јавности”, и додато да тај допис личи на политички мотивисан напад и заузимање позиција пред предстојеће преговоре око поделе ресора.