Први писак локомотиве у Панчеву

Панчево – Мађарски министар трговине Бела фон Лукач није крио задовољство, када је тачно у подне 9. априла 1894. године, из правца Кикинде и Великог Бечкерека (Зрењанина) у станицу Панчево-Варош, ушао први воз, а овај део Баната се повезао са Будимпештом и Бечом. Свечано окићену композицију пуну високих званица и гостију, дан раније најавиле су на насловној страни локалне недељне новине на немачком језику, а дочекали је представници градске власти, заступници „Торонталског комитета” и „Торонталског друштва вициналних железница”, које је пругу и изградило. Стекли су се ту и представници великих општина, које су колико су могле учествовале и помагале у овом послу, као и велики број љубопитљивих мештана.

„Панчево је од тог дана постало део шинске мреже која је повезивала земље европског континента и више није било бојазни да у зимским месецима, због обуставе пловидбе на Дунаву и Тамишу и за снежних непогода, Панчево буде одсечено од света. Тој погодности су се нарочито обрадовали индустријалци и трговци, јер се отворила могућност да своје производе пласирају током читаве године”, објашњава Јосип Вебер, председник Клуба љубитеља железнице „Панчево” и аутор надаље сталне поставке фотографија која прича и са сетом чува успомену на 125 година железнице у Панчеву и околини.

Он напомиње да је ондашња штампа писала и да није потребно наглашавати привредно-политички значај железнице и да је у то сваки интелигентан човек чврсто убеђен, јер „Железница је посебно приближила земљорадничке дистрикте главним тржиштима... а да је наш град укључен у велики светски саобраћај, којег представља непрекидни шински траг”.

Наредне четири деценије сви возови из југоисточне Европе завршно одредиште „гвозденим путем”, имали су у панчевачкој вароши, а путници настављали паробродом са пристаништа до Београда, Земуна и Новог Сада све док нису подигнути железнички мостови на Дунаву и Тамишу, у чијој непосредној близини и данас стоји типско здање станице са које је до 1973. обављан путнички, а до 1989. теретни саобраћај. Крај овог објекта, на дане када су овуда клопарали возови, подсећа железничка музејска композиција коју је такође поставио овдашњи „Клуб љубитеља железнице”.

Данас се железнички краци пружају ка престоници, и у правцу Кикинде, Зрењанина и даље ка Темишвару и Букурешту, а теретни преко Београда и Вршца ка свим крајевима старог континента. Фебруара 2017. године завршена је реконструкција пруге Панчево–Београд, на правцу никао и нови железнички мост на Тамишу, а путници, у жељи да избегну закрчене саобраћајнице и даље путују возовима... Они који се затекну на станици Панчево-Варош време чекања могу да прекрате и упознавањем са новим планом града, који је пригодом обележавања јубилеја поклонила Туристичка организација Панчева, док овдашњи љубитељи железнице најављују низ манифестација којима ће обележавати годишњицу.

– У мају припремамо изложбу о банатским пругама, коју ћемо у оквиру манифестације „Ноћ музеја”, реализовати у сарадњи са Народним музејом у Панчеву. Припремамо и материјал, за нову фотомонографију „165 година железнице у Војводини”, која ће бити публикована крајем године у издању нашег Клуба љубитеља железнице и Историјског архива у Панчеву – напомиње Јосип Вебер.