Краве или рибе, питање је сад

Орловат – Неспоразуми у селу поред Тамиша достижу размере афере. Један мештанин жели да подигне рибњак, а група дугогодишњих сточара томе се жестоко противи. Послали су писмо градоначелнику Зрењанина Чедомиру Јањићу, у којем истичу да се на пашњаку напаса око 600 грла стоке и да су овде пасле овце и краве њихових прадедова. Савет МЗ, кажу сточари, недавно је одлучио, под сумњивим околностима, пошто је натегнут кворум, да 20 хектара пашњака дају у закуп Мирославу Станкову да ту подигне рибњак.

– Тамо расте шевар, крупнија трава која задржава влагу, чији корен стока једе кад је суша и тако преживљава. Подизање рибњака где му није место било би уперено и против опредељења Владе за производњу здраве хране. Ми ћемо организовати референдум, нека се сви мештани изјасне. Нека се не заборави да је наш велики Пупин кренуо управо с пашњака – поручују сточари. Средоја Недељков и Душан Станков кажу да је необјашњиво што се рибњак подиже баш на том месту које не дају сточари, а има низ других места у близини реке.

Другачије, наравно, мисли Мирослав Станков, инвеститор намеран да се бави узгојем шарана. Вели да мања група сточара жели да га у томе спречи, без икаквог разлога, ако се изузму завист, злоба и љубомора. Тај део пашњака је ионако запуштен, ту стока и не залази. Рибњак никоме не би сметао, тврди он.

Биљана Станков, председница Савета МЗ Орловат, изричито тврди да је руководство МЗ-а донело исправну и валидну одлуку. Перо Пилиповић, члан зрењанинског градског већа задужен за рад сеоских МЗ-а, каже да је све до сада било по закону и да коначна одлука још није донета, њу ће донети у надлежном министарству и наглашава да је битна чињеница да би се на рибњаку запослило петоро Орловаћана.

Марко Туцаков из Покрајинског завода за заштиту природе каже да прате сва догађања дуж војвођанских река. Истиче да нема вреднијих и очуванијих травнатих станишта у Војводини него што су то потамишки пашњаци. Проблематична парцела код Орловата налази се на подручју предложеном за заштиту, као предео изузетних одлика. Покрајински завод за заштиту природе предложио је да тај и сви остали пашњаци буду у другом степену заштите овог подручја, унутар којег је забрањена изградња нових и проширивање постојећих рибњака.

Према његовим речима, поједина села у Потамишју која су пашњаке већ издала за изградњу рибњака горко су се покајала, јер су инвеститори од тога одустали усред радова, и сада нема ни рибњака ни пашњака.

– На пашњацима живи и храни се велики број птичјих врста. У Потамишју од пашњака зависе и врсте животиња којих готово нигде више нема у Србији, као што је ражањ, и веома ретке врсте биљака, попут водене детелине. Њихова станишта је забрањено уништавати, па чак и угрожавати, а од свих парцела које смо предложили за заштиту, чак 40 одсто су пашњаци. Они су, можда и више, значајни за дивље животиње. Домаће и дивље животиње, као у симбиози, с њима живе одувек. Да нема њих, пашњаци би одавно зарасли у шикару и жбуње – закључује Туцаков.