Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вук је српска судбина

Вук је српска судбина
Вукова застава (Фото С. Трифуновић)

Лозница – На отвореној позорници крај Жеравије у Вуковом Тршићу, код Лознице, родном селу Вука Караџића, јуче је одржана завршна манифестација 73. Вуковог сабора. Програм завршне свечаности најстарије културне манифестације у нас почео је химном Вуку Стевана Мокрањца, коју је извео хор Центра за културу "Вук Караџић" из Лознице, а онда је све учеснике и госте сабора поздравио Видоје Петровић, председник Општине Лозница.

Традиционалну саборску беседу изговорио је књижевник Миро Вуксановић који је рекао да би, ако би морао да оде из Србије, а могао да понесе само једну књигу то био "Српски рјечник" Вука Стефановића Караџића.

– То је књига која се у 19. веку три пута појавила, увек другачија и пунија, по реду од А до Ш, најпосле по једнакости слова и знака, по Мркаљевом и Вуковом закону "Пиши као што говориш". Одабрао бих књигу истине која је, по правди, коначно, свом творцу као посмрче, у трећем и збирном облику 1898, у државном издању, с почастима у Београду обнародована. Тако се велико лексичко језеро сталожило и избистрило. Уазбучена књига постала је кућа с непробојним прозорима од речи – рекао је Вуксановић.

– Где бих жељу о књизи темељници у новијој српској књижевности могао рећи ако не овде у Вуковом Тршићу, док слушам како се брига за његову запуштену спомен-кућу изравнава с нашом небригом за језик и писмо. С Вуковим словом, речју и правилом можемо као свежина у коло с ученим и старим народима. С Вуковим "Рјечником" Србин у најгушћој самоћи не може бити усамљен и од својих остављен. Из "Српског рјечника" су сви који у последњих сто и педесетак година Вука славе, уздижу или жестоко оспоравају, а редовно, данас и раније, Вуковим начином и говоре и пишу. Нема нам друге, Вук је српска судбина –завршио је беседу Вуксановић.

На отвореној позорници Саборишта изведен је сценски комад "Уво Вуковог језика" по сценарију и у режији Небојше Дугалића. Програм 73. Вуковог сабора завршен је  традиционалним саборским поселом уз учешће Српског пјевачког друштва "Слога" из Сарајева, фолклорног ансамбла Културног центра Врбас, КУД "Абрашевић" из Чачка и лозничког "Караџића".

Овогодишње седмодневне свечаности Вуку у част имале су 17 програма који су одржани у Лозници, Београду и Тршићу. Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна манифестација, која се у спомен реформатору српског језика Вуку Караџићу празнује од 1933. године. Овогодишњи Вуков сабор организовали су Центар за културу "Вук Караџић" из Лознице и СО Лозница уз покровитељство министарстава културе, просвете и науке.
Саша Трифуновић

--------------------------------------------------------------------------

"Крик" на бис

Неготин – Најприврженији поборници Мокрањчеве музике и музике његових следбеника прексиноћ су у Дому културе у Неготину дуготрајним аплаузима и овацијама поздравили бриљантно извођење композиције Зорана Христића "Крик", коју је сачинио на стихове песника академика Љубомира Симовића. Хорови "Обилић" АКУД-а "Бранко Крсмановић" и Колегијум музикум, којима је дириговала Даринка Матић-Маровић враћали су се на "бис" три пута, а два пута је и композитор Христић излазио да поздрави расположене музичке сладокусце.

Академика Симовића није било у гледалишту, али су под кровом неготинског здања многи знали да су аплаузи и овације упућени њему: због његових изузетних стихова који су инспирисали Христића и још више, чини се, што се он, макар само и овим концертом, вратио у Неготин. Вратио се у град из кога су га пре 11 година (12. септембра 1996. године) ондашњи градски челници буквално протерали оценивши његову беседу у част Мокрањца "скандалозном". Беседећи о врлинама Мокрањца и Хајдук Вељка, Симовић је тада, наводно, безразложно, напао државни режим и челнике који тих врлина немају. Речено му је, још исте вечери да напусти Неготин и – он је сутрадан отпутовао обећавши да се више неће враћати.

Композитор Зоран Христић изјавио је за "Политику" да је пресрећан истинским одушевљењем публике, највише, вели, због свог омиљеног песника Љубомира Симовића. Идеја да сачини дело на Симовићеве стихове јавила му се, каже, још пре 20 година, када је од писца добио књигу "Десет обраћања Богородици Тројеручици Хиландарској" са посветом. Своје дело Христић је коначно завршио недавно и оно је премијерно изведено у Београду, у Коларчевој задужбини, 24. фебруара ове године, на академији посвећеној светом Симеону. Радује га што се његова композиција допала и песнику и што је, за кратко време, доживела и своје пето извођење баш овде у Неготину.

Радује га посебно оволики успех у Мокрањчевом граду, на чији фестивал долази већ 20 година, као композитор и селектор. Због Мокрањца и многих добрих људи, и што позорница овдашњег Дома културе заиста "звучи изузетно".

Неготинце је прекјуче обрадовала и несвакидашња изложба слика знаменитог Лазара Вујаклије из колекције Београђанина Петра Ђорђевића. Посредовао је Момчило Тодоровић, власник београдске галерије "Радионица душе", а на отварању изложбе, у неготинском Тодорчетовом конаку, окупљенима је о великом сликару говорио ликовни критичар и редитељ Ђорђе Кадијевић.

Јуче су, трећег дана фестивала, уметници гостовали у селу Мокрање, родном месту Мокрањчевих предака, где је изведен мултимедијални програм. Тамо је промовисано и друго издање књиге "Млади дани Стевана Стојановића Мокрањца", аутора Стане Ђурић-Клајн. По подне је протекло у знаку Ксеније Зечевић, наше недавно преминуле композиторке. Најпре је промовисана монографија о њој аутора др Бранке Радовић, овогодишњег селектора неготинског фестивала, а потом је у Дому културе премијерно изведен "Реквијем за Николу Теслу", аутора Ксеније Зечевић. За ову промоцију побринули су се неготински Дом културе и београдски БЕЛЕФ.

С нестрпљењем се очекује данашњи концерт Биг бенда РТС-а. Публика је знатижељна да чује Мокрањчеве "Руковети" у обради овог оркестра.
С. Тодоровић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.