Коцка је бачена

Једном давно, у једној далекој земљи званој Аустралија, исприча ми један човек како је све у животу коцка. Размишљам ,ОК, можда и јесте понешто али није баш све. А ко је сад у праву - ја или он? Па зависи где и какав живот живиш!

Аустралија је јако чудна земља…сви се коцкају. Статистички, овде у просеку сваки пунолетни становник годишње искоцка 2.870 долара. Многи “наши” и остали досељеници су изабрали коцку као начин живота у овој “обећаној земљи” а игром случаја и ја проведох 3 године – радећи! - у сиднејском касину који се зове “Стар сити”.

Док сам студирао морао сам да радим да бих некако преживео. Не стидим се рећи да сам носио торбе и паркирао аутомобиле и то углавном ноћу и викендима. Тада је иначе боље плаћено а и нико неће да ради. Плата ми је била око 500 долара недељно… некад више некад мање, зависи колико смена добијеш јер сам радио “casual” илити “по потреби”. Бакшиш …е то је прича за себе….у току олимпијаде знали смо да “ухватимо” по 2.000 долара за ноћ сваки…мало мување, мало бакшиш. Нормалним данима то је око 50-300 долара по смени. Најбоље је пролазио “doorman” који тврди да никада у животу није отишао кући без 1.000 долара за ноћ. Сећам се дана када није хтео да иде кући јер није скупио свој “дневни минималац”. Тај човек је и дан данас на истом послу, има пар кућа и станова и живи живот на “високој нози”.

Увек смо имали исти сценарио, ставимо таблу “Car Park Full”, дође тип у скупом аутомобилу, ти кажеш нема места он ти “тутне” 100 долара и сви сретни и весели.

Нормално, и менаџери су добијали свој дио да мало зажмуре јер ипак је то Касино, рука руку мије.

Радеци тамо „упознао“ (читај: срео и разменио пар реченица) сам многе светске ликове: Била Гејтса, групу Kiss, Џери Луиса, фудбалера Роналда, Вил Смита, Бруса Вилиса и многе друге, познате. Али исто тако упознаш и велики број мрачних ликова. Углавном када некога упознаш као свакодневну муштерију, врло брзо о њему или њој прочиташ или видиш на ТВ вест, типа: „Био рачуновођа за цркву и утајио 2 милиона“, „успешан банкарски саветник проневерио 11 милиона“, „имао “Дигител” (телеком компанија) – нестало 200 милиона“.... углавном, у Касину сви губе. Они који добију, дођу други дан па изгубе три пута више.Онда се врате да “поврате” изгубљено и …прича иде у недоглед …

Сећам се једног нашег човека, донио пицу за госте у хотелу и прича како сада развози пице за неког Арапина а пре 2 године је имао 2 своје пицерије…пре но што је све прокоцкао у касину. Тужно, није само он тако прошао, пуно таквих прича има. Дође жена, даје 100 долара да јој причувамо ауто, врати се за 5 минута и мртва ‘ладна каже: “Искоцкала сам 50.000 долара”, оде кући и за 2 дана опет иста прича. Откуд’ им паре??? Криминал, дрога….ма има свега, и сиротиње и криминалаца и туриста и ко зна чега још све не.

Скоро су ухапсили једног од “барона дроге”, искоцкао тип 640 (не 6.4 или 64) милиона долара за 5 месеци. Пустили га да коцка и да губи а чим је почео да добија - одмах уследило хапшење. Поштено - капиталистички.

„Сиднеј касино“ запошљава око 4.500 људи и обрт персонала је 37% годишње. Просечан радни стаж у касину је 2,.2 године али има и оних који су тамо од првог дана. Наши људи углавном раде као конобари, собарице, чистачи, крупијеи али има и пар менаџера који су солидно плаћени. Униформе им се чисте и пеглају сваки дан, имају 1 топли оброк по смени (buffet style) бесплатно, као и неограничено кориштење воћа, сендвича, безалкохолног пића итд. Дилерима није дозвољено да примају бакшиш ни у току посла а ни после. Пре него што почну да раде морају да потпишу одобрење да им се могу контролисати банковни рачуни као и остале финансијске трансакције.

Ако коцкаш у касину и добијеш преко 10 хиљада, одмах почну да те “осматрају” да не вараш случајно. Ако бројиш карте и добијаш, углавном те врло брзо “упрате”, избаце и судски забране да икад више уђеш. Пре 5 година су ухватили 3 Бугарина који су варајући  за два дана добили 3.2 милиона долара. Један од њих је имао неки сензор у ципели који је слао сигнал другој двојици у соби. Они су “рачунали” брзину рулета и где ће лоптица да стане а онда јављали ономе што коцка. На крају, када су били на суду, судија ослободи Бугаре тврдећи да “можда и нису варали јер када би њему дали сву ту опрему - он би опет изгубио.” Узели су им пола пара и истерали их из Аустралије.

Сличних прича има доста мада се о њима ретко чује.У касину је било и убистава и оружаних пљачки али то никада не изађе у медије. Зашто?? Па ако падне промет у касину, пада и порез држави, падају и донације грађанима и одређеним групама које касино регуларно спонзорише.А богами и касино вара. Постоји државна контрола која је већ у више наврата утврдила да касино “манипулише” шпилове карата. Нпр: изваде 7-8 најјачих карата и тиме умањују играчеве шансе за добитак, слажу карте у одређеном редоследу тако да како год да “пресечеш” опет шансе иду у њихову корист. Када их “ухвате” наплате им казну од 800 долара и живот иде даље. Шта је то за касино који само у “Endevour” соби (само за жешће коцкаре) има просечан обрт од 55 милиона дневно. Да би имао играче за ову собу, касино мора да привуче јаке интернационалне коцкаре. Нпр. касино посаље позивницу типу у Кини, (сваки касино има листе интернационалних коцкара богаташа), кога – ако прихвати- покупи лимузина код куће и одведе до аеродрома. Он и читава породица имају бесплатан лет до Сиднеја где им дају најбољи пентхаус апартман и све што пожеле. Ја сам на пример једном приликом добио задатак да набавим 2 лабуда који ће да пливају са гостима с њима у базену. Где да нађем 2 лабуда у по’ ноћи? Али, као што рекох, пошто у касину ништа није немогуће, управа је пронашла лабудове код неког типа који има приватни зоолошки врт. Е сад, услов. Ако “обрну” 300 хиљада за ноћ – све је бесплатно, а ако не - морају да плате све трошкове осим транспорта. Неко плати - неко коцка, како ко.

Ја више у том касину не радим и немам никакав интерес да их рекламирам али кога интересује нека потражи на нету „Старсити“ касино... и видеће да нисам преувеличавао. Још увек се радо сећам дана проведених тамо и са породицом често одем у шетњу или на ручак у касино и са неким чудним поносом кажем жени „Ето, овде сам ја некада радио”.

Гледам Колина, вратара како паркира нечијег Ферарија…и птам се колика ли је тарифа ових дана?? Станем и гледам у све те људе који долазе, пролазе, весели, тужни.... Колико се нових прича и тајни крије иза тих зидова? Ко ће га знати. Касино је....планета за себе.