За Србе нема места у кантоналној власти

Од нашег дописника
Сарајево – Игнорисање уставних права малобројних Срба који живе на територији Федерације БиХ (ФБиХ) постало је традиција која није прекинута ни након последњих општих избора. На ту чињеницу указују из Одбора за заштиту Срба у ФБиХ и поткрепљују је тврдњом да и у новоконституисаним владама у половини кантона у федерацији (има их укупно 10) или нема довољно Срба или их нема уопште.

Из поменутог одбора најављују да ће, у циљу заштите права Срба на заступљеност у кантоналним властима, покренути процедуре пред надлежним судовима и затражити преиспитивање и стављање ван снаге одлука о избору влада у појединим кантонима. Позваће се, кажу, на одредбу Устава ФБиХ којом је прописано да „заступљеност конститутивних народа и припадника осталих у владама кантона мора одражавати попис из 1991. године до потпуног спровођења анекса 7 Дејтонског споразума (тај анекс третира повратак свих избеглих и расељених).

У случају кантона Сарајево, као највећег, у коме је према попису из 1991. године живело 27,2 одсто Срба, то би требало да значи да би на три министарске позиције у влади тог кантона морали бити Срби. Међутим, тај принцип није поштован, не само приликом избора најновије владе у којој је тек једно место додељено Србима него и у свих 11, колико их је до сада било.

„На поштовању анекса 7, политичко Сарајево истрајава и представља га као свето слово само када је у питању попуњавање Клуба Срба у Дому народа федералног парламента, а потпуно га занемарује и сматра апсолутно неважним кад се саставља кабинет владе у сарајевском или неком дугом кантону”, каже за „Политику” Ђорђе Радановић, председник Одбора за заштиту Срба у ФБиХ.

То је, напомиње он, део смишљене политике која се „креира у сарајевским политичким круговима” и којом се „свесно и намерно” крше уставне одредбе, а све с циљем да у креирању и доношењу кантоналних одлука не учествују и Срби.

„Многе од тих одлука су од изузетног значаја за побољшање живота свих грађана у кантону, па тако и Срба који су остали на својим предратним огњиштима, јер кантони су у одређеним  надлежностима јачи од Владе Федерације БиХ”, истиче Радановић.

Сарајевски кантон јесте упечатљив пример послератне дискриминације Срба који су преживели прогон и остали да живе у ФБиХ, али није, нажалост, и једини. Одредбе Устава БиХ приликом избора нових влада нису поштоване и у неким другим кантонима, као што је то Унско-сански и Посавски, у којима су формиране владе без иједног Србина. Према попису из 1991. године на територији данашњег Унско-санског кантона живело је 20,6 одсто Срба, што значи да би, да су поштоване уставне одредбе, на две министарске позиције у новој влади били Срби.

„Питам се шта би било и ко би све реаговао да се уставна начела крше у Републици Српској и да неким случајем у Владу РС није, од укупно 16 министара, изабрано пет министара Бошњака и три Хрвата”, каже Радановић и поручује да ће одбор на чијем је челу учинити све да и Федерација, коначно, почне поштовати уставна права Срба који живе на њеној територији.