Судбина уметника забрањеног за децу

Специјално за „Политику”

Стокхолм – После 40 година у Националном музеју у Стокхолму поново је изложба радова великог француског сликара Тулуза Лотрека (1864–1901), човека који је заменио дан за ноћ и своју грофовску титулу за друштво веселог париског полусвета.

Историја се понавља у Стокхолму. Године 1968. овде су се први пут срела два великана из различитих епоха: Енди Ворхол је излагао у Модерном музеју, а Национални музеј је организовао изложбу Лотрекових слика. Ових дана обојица имају своје ретроспективе у истим музејима као и први пут.

Два потпуно различита уметника који, ипак, имају нешто заједничко – оно што их је обојицу и прославило: Плакат!

Плакат их спаја – али и раздваја; јер, док је Ворхол од поп-културе направио класичну уметност, Лотрек је урадио супротно: из елемента класичне уметности направио је популарну уметност.

Први је од рекламе направио уметност, а други је од уметности направио рекламу. Уколико се сматра да је Ворхол отац модерног плаката, Лотрек, рођен 75 година раније, могао би бити деда овог ликовног израза.

У Лотреково време, 100 година после Француске револуције, захуктали Париз добио је Ајфелов торањ и велику Светску изложбу, а брдо Монмартр још једну узбудљиву перлу у својој нисци ноћних задовољстава за мушкарце: кабаре Мулен Руж и секси канкан. Двоструки морал тадашњег грађанског друштва дели жене на:поштоване, којима је боравак ограничен на приватни – породичнипростор, и јавне: моделе, проститутке, играчице, певачице које се крећу у јавном простору. У исто време, мушкарци су свуда присутни без ограничења, а ноћним животом града влада брутална сексуална сегрегација где је средовечни богати мушкарац – ловац, где су ноћне даме – плен и где су кафане, барови за играње, јавне куће и позоришта – ловишта.

Тако изгледа позорница коју је овековечио уметник коме је бордел био друга кућа, а боемски живот Монмартра најомиљенија сликарска тема. Цели Лотреков сликарски опус је аутентични визуелни документ, рађен руком непосредног учесника и пажљивог посматрача, и нико – ни пре ни после њега – није тако верно и сочно осликао фриволну декаденцију „лепе епохе”.

То је тема изложбе у Националном музеју у Стокхолму, па су иизложбене сале декорисане тако да дочаравају куплерајскуатмосферу и тајновитиживот кокота иза затворених врата будоара: пригушена светлост, утишани звуци старог грамофона, плишане софе, црвени тапети и теписи. Изложба садржи преко 200 радова; и сви ти плакати, литографије, уља и цртежи плене по мало погледе запањене музејске публике, откривајући сву путеност и раскалашност ноћног Париза са краја 19 века. Назив изложбе је у истом стилу: „Судбина уметника забрањеног за децу”.

Међу изложеним плакатима доминира славна Лотрекова литографија из 1891. године (уједно прво његово окушавање у овој техници), која рекламира Мулен Руж, и која је преко ноћи донела славу свом аутору. Тај успех првенствено је везан за оригиналну комбинацију форме и садржаја Лотрекових плаката. Они су живих боја и приказују стилизоване силуете фигура у скоро природној величини. Цртеж је поједностављен, са елементима карикатуре, а ликови имају појачану контуру, што је све реминисценција на своју инспирацију – старе јапанске дрворезе.Лотрек је имао око и дара да ухвати типични покрет, мимику, или неки детаљ одеће или фризуре тадашњих познатих ликова са естраде, па да све то дискретнозачини провокативном и ласцивном кретњом или погледом играчице.

Док су његове колеге, сликари импресионисти инспирисани атмосфером и ефектима дневне светлости излазили у природу да сликају, Тулуз Лотрек чини супротно. Њега искључиво интересује ноћ, а затворени простор за забаву је његов универзум. Кафане, мјузик-холови, циркус, јавне куће, позоришта; то су била места где је Лотрек био стални гост, бележећи у свој блок за цртање сва збивања. Проститутке, играчице канкана, певачице, циркуске еквилибристкиње, балерине, глумице; све су оне на сцени или иза кулиса позирале, често и несвесно, том човечуљку (био је висине 151 цм), ичесто у провокативним позама. Заузврат, његова оловка и кист овековечиће их за век векова.

Ипак, Лотрекникад не злоупотребљава сексуалност својих модела; сви су они више или мање одевени, еротски набој јесте присутан, али дискретно и са мером.На Лотрековим сликама капитализам у повоју галопира ноћним животом Париза и све је на продају: младост и лепота, вештина и таленат.

Тулуз Лотрек се никад не бави приватним ентеријером дома; његов свет је искључиво простор јавног локала. Чак и кад слика проститутке или играчице како се одмарају – оне су увек на радном месту и у својој радној одећи. Његове слике живописно осликавају свакодневни живот бордела, где је и сам живео једно време. Ту стварност сликар приказује на хладан, нимало сентиментални начин, не изражавајући ни своју самилост нити осуду. Њега не интересују приватне перспективе модела нити њихова осећања. Ипак, ту и тамо побегне покоји празан,резигнирани поглед наговештавајући право стање душе иза сјаја фасаде.

Чудна је била животна прича грофасликара који је, током кратке 16-годишње каријере, урадио чак 700 уљаних слика, 360 литографија и преко 1000 цртежа. У раној младости доживео је тешке преломе ногу које су тада престале да расту, доприневши несразмерности његовог тела и тешкоћама у кретању.

Можда је та болест била разлог његовог опредељења за сликарство, а не за лов и друге физичке активности, предодређене за једног младог доконог племића. Авај, неумереност и деструктивни живот сломили су то слабашно тело, нагризено алкохолом и сифилисом, и донели му смрт у 36. години.

На многим цртежима, Лотрекова хитра оловка успева мајсторски да ухвати покрет балерина или играчица у заносу игре. Он сам није могао да игра, али његова линија на папиру дефинитивно то може. Чини ми се као да је то Лотреково често враћање игре као мотиву било везано за његову подсвесну жељу да својим маестралним сликарским умећем надомести свој физички хендикеп. Многе слике изгледају недовршене, јер су рађене његовом карактеристичном техником брзог потеза и синтетизоване линије, техником која наговештава скори долазак модернизма.

Ова узбудљива, сјајна изложба биће отворена до 25 маја.