Феномен Ана Гавалда

Са само четири књиге објављене током девет година, тридесет седмогодишња француска књижевница Ана Гавалда наметнула се читаоцима и  критици као изузетна појава, будући да су све књиге које је до сада написала, укључујући и једну намењену младима, били бестселери. Три које су је нарочито прославиле, продате су чак у пет милиона примерака. И, када је недавно понудила публици свој нови роман „Утешитељка” (Le Consolante), издавач га је одмах штампао у 300.000 примерака  и   недељама већ „Утешитељка” (што би био слободан и логичан превод кованице коју је Гавалда смислила за наслов) је међу најпродаванијим књигама у француским књижарама. Књижевни часопис „Лир” посветио је читав априлски број феномену Ана Гавалда.

Роман  говори о преокрету у животу изузетно успешног, 47-годишњег архитекте Шарла Баланде који, између честих путовања, живи отуђен са Лоранс и њеном кћерком у једном луксузном париском стану… све док не сазна за смрт Анук, мајке свог друга из детињства Алексиса. Опхрван грижом савести због сазнања да је Анук, која му је у детињству много значила и коју је волео, умрла усамљена и у немаштини, Шарл полази да тражи Алексиса...

Нови роман Ане Гавалде по тону је далеко суморнији од њених претходних књига којима су неки критичари замерали „лакоћу”, али њен живахан стил, умеће вођења радње, сензибилитет, остали су непромењени.

Склона језичкој слободи, ковању нових речи, употреби старих који се у савременом језику више не користе или су добиле ново значење, као и искакању из граматичких и ортографских правила, Гавалда понеке речи и реченице исписује као да ослушкује Вуков упут: „пиши као што говориш”. Тако ће често написати „voui”, уместо „oui” (на француском: да), када користи енглеске фразе уместо „the”, написаће „d” или „di”, тако како се чита. „Пишем према слуху, не размишљам”, признаће јеdном.

У „Утешитељки” направила је нови експеримент: масовно је избацила личне заменице испред глагола. Показало се, међутим, да је роман у првој верзији због тога био конфузан. За ново издање додала је личне заменице свим ликовима осим Шарлу. Промене у свом тексту уноси до последњег тренутка, чак и у штампарији. По том осећају да дело никада није завршено подсећа на сликара Короа који је, када је његова слика већ била окачена на изложби, дошао кришом са четкицом да поправи неки детаљ.

Погрешно би, међутим, било тврдити да су Гавалдине књиге због свих тих језичких експеримената херметичке. Напротив. Гавалда се дуго припрема за писање, истражује средину, проучава карактере и занимања, има изузетан дар запажања и, још важније, таленат да ту грађу претвори у занимљиву, мајсторски казану причу.

Њен роман „Волео сам је” , који прича о компликованој љубави и бурном односу наизглед солидног пара, продат у милион примерака, и роман „Заједно, то је све” – прича о четири различите, међусобно испреплетане судбине људи који се никада нису морали срести – продат у два милиона примерака. По њему је лане Клод Бери снимио филм чији успех није заостао за књигом: имао је два и по милиона посетилаца! Забу Бретмен ускоро треба да почне снимање филмске верзије „Волео сам је”, са Данијелом Отејом у једној од главних улога.

Гавалда је све књиге, рачунајући и последњу, објавила код  „Дилетанта” којем је у последње четири године остварила промет од фантастичних 32 милиона евра.

Гавалдине књиге преведене су на 38 језика, у милионским тиражима. До ње саме немогуће је доћи. Не даје интервјуе. Жели да сачува приватност, своју и своје двоје деце, да живи у свом свету, у кући у Мелану недалеко оd Париза без телевизије, радија и штампе, окружена делима којима се диви: књигама, сликама, филмовима, музиком. „Мало ме занима ко су, и ко су били, аутори тих дела. Фасцинира ме њихов рад, сензибилитет, сумње и усамљеност”, рекла је.

Једина особа са којом је, поводом изласка „Утешитељке”, пристала да разговара и да се тај разговор објави, био је уважени француски лексикограф, 90-годишњи Анри Берто ди Шазо, аутор „Речника синонима”, књиге коју је претворила у своју Библију. Гавалда према Ди Шазоу гаји дубоко дивљење, до те мере да му је на крају свог новог романа захвалила: „Са Вама није лакше, али је забавније. Не нађем увек оно што тражим, али нађем нешто друго”, записала је, а у разговору са њим још додала и да ако не нађе тражени синоним – измисли га.