Повратак ветерана

Друга етапа пута ка завршници „Евросонга” пређена је са сигурношћу и лакоћом, што обећава да ће финале бити достојна кулминација вишедневног програма.

Потврђени су први утисци о добро смишљеном представљању земље и града домаћина у строгоодређеном и ограниченом простору. Уводни део „Србија за почетнике” следио је тренд „Песме Евровизије” да се костимографски и кореографски пушта машти на вољу до граница фантастичног, али су и бели „пегаз” као „најављивач” звучно-плесних минијатура и њихови извођачи у укупној појавности задржали стилску чистоту и меру доброг укуса. Први пут су показаниснимци неких предела и здања Србије, присно је деловало поклањање публици црвене јабуке добродошлице, поменуте су београдске реке... само не би ваљало да водитељи чешће постављају директно питање о томе да ли се и колико се коме Београд допада. Конвенционално је, а може деловати и помало нападно. Нека гости сами говоре!

Водитељи су, иначе, на нивоу задатка и своје улоге – Јована Јанковић можда мало више склона егзалтираном тону, Жељко Јоксимовић нешто смиренији, природан. Обоје изгледају складно, углађено и спретно. Тоалете водитељкине, без сумње, веома фине – диван контраст естрадној екстраваганцији такмичарки (мада прети бојазан да ће њихово често мењањепридодати музичком фестивалу елемент личне мале модне ревије).

Позорница доказано пружа сјајне могућности за разноврсне светлосне ефектеи брзу промену сцене, амбијента и атмосфере коју захтевају често праве „ансамбл представе”, све са подразумевајућим декором. Ветар, дим, прскалице, калеидоскоп боја и колоплет облика „лајтшоа”, као већ уобичајени визуелни додаци, постали су недовољни, па је неким нумерама требало и леда за клизање, конопаца за рубље и још којекаквих скаламерија. „Београдска арена” била је погодна и спремна за све то.

„Разгледнице”, што их је више и што се више гледају, делују све боље и по идеји и по видео уобличењу. Већ класична форма ТВ спота примењена је овде зналачки, с осећањем за естетику електронске слике.

Леп тренутак друге финалне вечери било је појављивање Лиз Асије,победнице првог надметања 1956. године. Свашта се у међувремену променило на „Евросонгу”, али сваки знак поштовања прошлог казује да је у питању манифестација с педигреом.

За наше ТВ гледаоце велики добитак био је повратак још једног ветерана. У коментаторску кабину вратио се Младен Поповић. Његов глас је нераздвојно везан за ово европско натпевање и за нашу публику готово симбол директног ТВ преноса. Са неокрњеном свежином, с много познавања ствари, с духовитим опаскама придружио се Поповић колеги Драгољубу Илићу, те је њихов дијалог обогатио гледалачки доживљај.

Кућу коју је својевремено напустио повређен, Поповић је сада великодушно и искрено исхвалио позивајући се на многе комплименте које странци упућују РТС-у за ваљану организацију „Евросонга”. Ај, кад би нас песма и другде измирила, па макар и на кратко...