Скупоћа на планети

НА БЛИСКОМ ИСТОКУ НЕШТО НОВО: СИРИЈА И ИЗРАЕЛ ПОНОВО ПРЕГОВАРАЈУ. Две суседне државе разговарају, додуше, индиректно, преко посредника – Турске – али признају да је реч о званичним контактима.

Вест, истовремено потврђена у Дамаску и Тел Авиву, изазвала је велику пажњу. Понајвише због чињенице да је решавање израелско-сиријских односа један од кључних услова за постизање свеобухватног и трајног мира на Блиском истоку.

Последњи пут Сирија и Израел су званично преговарали 2000. године када је, како се касније испоставило, њихов мировни споразум био надохват руке. Све је тада пало у воду због неколико стотина метара спорне граничне линије на Голанској висоравни.

Године које су уследиле уклопиле су се у типичну, суморну свакодневицу вишедеценијских неспоразума и сукоба две државе. Прошлог лета односи су толико погоршани да се озбиљно говоркало о опасности избијања новог израелско-сиријског рата.

У таквој атмосфери вест о преговорима Тел Авива и Дамаска изазвала је изненађење будећи истовремено наду да би ове суседне земље, ипак, могле да коначно закопају ратне секире. Званичници две државе одмах су „закочили” таква очекивања.

„Неће бити једноставно, могуће је да ће све потрајати дуго и да ће бити условљено обавезама на болне уступке”, изјавио је израелски премијер Ехуд Олмерт.

Из Дамаска је стигло додатно објашњење које потврђује колико је заправо компликован овај „увод у почетак преговора”.

„За Сирију враћање Голана није тема за преговоре већ услов да се седне за преговарачки сто”, изјавио је шеф сиријске дипломатије Валид ал Муалем. Његова израелска колегиница Ципи Ливни је додала: „Дамаск мора да се одрекне тероризма, потпуно ускрати подршку Хезболаху и Хамасу и прекине проблематичне односа са Ираном”.

У овом кратком набрајању спорних питања у односима Сирије и Израела чини се да главно место, ипак, заузима проблем Голана. Поменуту сиријску висораван од 1.150 квадратних километара Израелци су освојили у рату 1967. године после чега је око 120.000 Арапа напустило ову територију. За обе државе Голан има изузетан значај. Сирија с ових простора може да оствари стратешку војну контролу северног дела Израела. За јеврејску државу ова територија је најзначајнији природни резервоар воде.

На Голанској висоравни тренутно живи око 18.000 јеврејских досељеника и 20.000 Друза (муслимана). Њима је влада у Тел Авиву понудила израелско држављанство што су они одбили.

ДРАМАТИЧАН УСПОН ЦЕНЕ НАФТЕ ПРЕМА ГРАНИЦИ од 150 долара за барел (159 литара) поново је ставио на дневни ред питање колико су заправо велике светске резерве овог извора енергије. Питање је у најозбиљнијој форми поставио амерички „Вол стрит џурнал” позивајући се на најновије процене Међународне агенције за енергију (ИЕА).

Поменута агенција са седиштем у Паризу од седамдесетих година прошлог века прати догађања у вези са нафтом покушавајући да што прецизније утврди када би могао да наступи „пик ојл”. Реч је о тренутку када ће експлоатација нафте на планети достићи највишу тачку после чега ће уследити постепен пад производње.

Досадашње процене ИЕА наговештавале су да би садашња производња од 87 милиона барела дневно могла бити повећана, 2030. године, на 116 милиона. Париска агенција је, како сазнаје „Вол стрит џурнал”, припремила нову процену која говори да би наредних деценија производња нафте могла бити повећана на највише 100 милиона барела дневно. До овог закључка стручњаци ИЕА дошли су, како је потврђено у седишту агенције, детаљним „снимањем” стања на 400 највећих нафтоносних поља на свету.

Процене ИЕА дају повода за нове песимистичке прогнозе о кретању цена на светском тржишту нафте и наговештавају нова поскупљења црног злата.

УН ЗВОНЕ НА УЗБУНУ. Цене житарица и основних животних намирница, упркос повећања светске производње, расту и угрожавају милионе људи на планети. Према подацима Светске организације за храну (ФАО) овај негативни тренд директно „гура” у глад више од 100 милиона људи.

Бројке су неумољиве: цена житарица и соје се, у последњих годину дана, удвостручила, кукуруз је поскупео за 66 одсто, пиринач још више – 75 процената.

Најсиромашније државе света ће ове године платити за увоз хране 169 милијарди долара што је 40 процената више него лане.

Слично као и са нафтом очекује се даљи раст цена хране а претеће ширење глади могуће је зауставити, тврде стручњаци, само међународном акцијом попут оне која је уследила после цунамија у Азији 2004. године. Таква акција сматра Јоахим фон Браун, директор вашингтонског института ИФПРИ, коштала би 20 до 30 милијарди долара годишње.

Поскупљење хране и борба против глади биће тема предстојећег светског самита шефова држава и влада који ФАО организује у Риму од 3. до 5. јуна.