Skupoća na planeti

NA BLISKOM ISTOKU NEŠTO NOVO: SIRIJA I IZRAEL PONOVO PREGOVARAJU. Dve susedne države razgovaraju, doduše, indirektno, preko posrednika – Turske – ali priznaju da je reč o zvaničnim kontaktima.

Vest, istovremeno potvrđena u Damasku i Tel Avivu, izazvala je veliku pažnju. Ponajviše zbog činjenice da je rešavanje izraelsko-sirijskih odnosa jedan od ključnih uslova za postizanje sveobuhvatnog i trajnog mira na Bliskom istoku.

Poslednji put Sirija i Izrael su zvanično pregovarali 2000. godine kada je, kako se kasnije ispostavilo, njihov mirovni sporazum bio nadohvat ruke. Sve je tada palo u vodu zbog nekoliko stotina metara sporne granične linije na Golanskoj visoravni.

Godine koje su usledile uklopile su se u tipičnu, sumornu svakodnevicu višedecenijskih nesporazuma i sukoba dve države. Prošlog leta odnosi su toliko pogoršani da se ozbiljno govorkalo o opasnosti izbijanja novog izraelsko-sirijskog rata.

U takvoj atmosferi vest o pregovorima Tel Aviva i Damaska izazvala je iznenađenje budeći istovremeno nadu da bi ove susedne zemlje, ipak, mogle da konačno zakopaju ratne sekire. Zvaničnici dve države odmah su „zakočili” takva očekivanja.

„Neće biti jednostavno, moguće je da će sve potrajati dugo i da će biti uslovljeno obavezama na bolne ustupke”, izjavio je izraelski premijer Ehud Olmert.

Iz Damaska je stiglo dodatno objašnjenje koje potvrđuje koliko je zapravo komplikovan ovaj „uvod u početak pregovora”.

„Za Siriju vraćanje Golana nije tema za pregovore već uslov da se sedne za pregovarački sto”, izjavio je šef sirijske diplomatije Valid al Mualem. Njegova izraelska koleginica Cipi Livni je dodala: „Damask mora da se odrekne terorizma, potpuno uskrati podršku Hezbolahu i Hamasu i prekine problematične odnosa sa Iranom”.

U ovom kratkom nabrajanju spornih pitanja u odnosima Sirije i Izraela čini se da glavno mesto, ipak, zauzima problem Golana. Pomenutu sirijsku visoravan od 1.150 kvadratnih kilometara Izraelci su osvojili u ratu 1967. godine posle čega je oko 120.000 Arapa napustilo ovu teritoriju. Za obe države Golan ima izuzetan značaj. Sirija s ovih prostora može da ostvari stratešku vojnu kontrolu severnog dela Izraela. Za jevrejsku državu ova teritorija je najznačajniji prirodni rezervoar vode.

Na Golanskoj visoravni trenutno živi oko 18.000 jevrejskih doseljenika i 20.000 Druza (muslimana). Njima je vlada u Tel Avivu ponudila izraelsko državljanstvo što su oni odbili.

DRAMATIČAN USPON CENE NAFTE PREMA GRANICI od 150 dolara za barel (159 litara) ponovo je stavio na dnevni red pitanje koliko su zapravo velike svetske rezerve ovog izvora energije. Pitanje je u najozbiljnijoj formi postavio američki „Vol strit džurnal” pozivajući se na najnovije procene Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Pomenuta agencija sa sedištem u Parizu od sedamdesetih godina prošlog veka prati događanja u vezi sa naftom pokušavajući da što preciznije utvrdi kada bi mogao da nastupi „pik ojl”. Reč je o trenutku kada će eksploatacija nafte na planeti dostići najvišu tačku posle čega će uslediti postepen pad proizvodnje.

Dosadašnje procene IEA nagoveštavale su da bi sadašnja proizvodnja od 87 miliona barela dnevno mogla biti povećana, 2030. godine, na 116 miliona. Pariska agencija je, kako saznaje „Vol strit džurnal”, pripremila novu procenu koja govori da bi narednih decenija proizvodnja nafte mogla biti povećana na najviše 100 miliona barela dnevno. Do ovog zaključka stručnjaci IEA došli su, kako je potvrđeno u sedištu agencije, detaljnim „snimanjem” stanja na 400 najvećih naftonosnih polja na svetu.

Procene IEA daju povoda za nove pesimističke prognoze o kretanju cena na svetskom tržištu nafte i nagoveštavaju nova poskupljenja crnog zlata.

UN ZVONE NA UZBUNU. Cene žitarica i osnovnih životnih namirnica, uprkos povećanja svetske proizvodnje, rastu i ugrožavaju milione ljudi na planeti. Prema podacima Svetske organizacije za hranu (FAO) ovaj negativni trend direktno „gura” u glad više od 100 miliona ljudi.

Brojke su neumoljive: cena žitarica i soje se, u poslednjih godinu dana, udvostručila, kukuruz je poskupeo za 66 odsto, pirinač još više – 75 procenata.

Najsiromašnije države sveta će ove godine platiti za uvoz hrane 169 milijardi dolara što je 40 procenata više nego lane.

Slično kao i sa naftom očekuje se dalji rast cena hrane a preteće širenje gladi moguće je zaustaviti, tvrde stručnjaci, samo međunarodnom akcijom poput one koja je usledila posle cunamija u Aziji 2004. godine. Takva akcija smatra Joahim fon Braun, direktor vašingtonskog instituta IFPRI, koštala bi 20 do 30 milijardi dolara godišnje.

Poskupljenje hrane i borba protiv gladi biće tema predstojećeg svetskog samita šefova država i vlada koji FAO organizuje u Rimu od 3. do 5. juna.