Таксисти изнад закона

Да се такси возачи у Београду понашају без правила и ограничења, годинама је познато. Да стално нешто траже, захтевају, такође. Да им држава ништа не може, показују сваког дана. Послују на граници легитимитета, чине што им је воља, и не дозвољавају никакву конкуренцију. Београдски таксисти су пример како не треба радити. Једино су познати по солидарности. Некада су солидарност исказивали у заштити свог физичког интегритета, данас у заштити својих нелегалних привилегија.

Дана 17. јуна 2019. око 9 часова, био ми је потребан такси до долазне станице „Ластине” гараже. Већ је друга година откада су београдске власти ово место одредиле за пријем и одлазак путника на летовање. Зашто баш ту, на неусловној локацији на периферији града? Вероватно и због таксиста, који се уцењивачки односе према клијентима. Оператери „Пинк” и „Алфа” таксија су ми рекли да немају слободних возила кад су чули да је реч о краткој релацији. Можете позвати било које удружење, али кад чују за кратку релацију, редовно одговарају да нема слободних возила.

Да ли неко контролише таксисте и да ли их кажњавају када малтретирају грађане разним блокадама, када не издају фискалне рачуне, када се боре против конкуренције, када су нељубазни према странкама, или могу слободно да раде шта хоће?

Наравно да нису сви таксисти исти, не треба генерализовати, али сенку на рад ових других баца онај део њихових колега које сам описао.

Синиша Стојчић, Београд