Позитивни утисци за дуго сећање

Пошто се спустила завеса на 53. Евросонг, овогодишња манифестација одржана у Београду остаће записана у фестивалској историји по неким рекордима. Осим по броју учесника, који се ове године попео до фантастичне коте – 43, и измењеном систему такмичења са до сада незабележена два полуфинала, београдска завршница остаће упамћена и по рекордном броју акредитованих новинара.

Чак две и по хиљаде извештача са свих страна света слило се у Београд како би информисало глобалну јавност о збивањима са финала Евросонга. Тој цифри треба додати и две хиљаде фанова који се сваке године селе из места у место евровизијског домаћина.

„Наоружани” акредитацијама око врата, оловкама, папирима, лаптоп компјутерима и диктафонима, новинари су у претходне две недеље имали убитачан ритам: свакодневне пробе у Арени, 91 конференција за новинаре, свакодневно „јурење” саговорника... Кад се дневни посао заврши, вечерњи часови били би резервисани за журке фанова на неколико евровизијских локација у граду, а у организацији домаћина фестивала нашло се времена и за обиласке знаменитости.

Општа је оцена страних извештача са Евросонга да је Београд са веома високом оценом положио евровизијски испит. Неке од њих смо и питали каква ће искуства понети кући из „Сава центра” – главне „адресе” представника седме силе на овогодишњем избору за Песму Евровизије.

Џорџ Калпакидис, новинар грчког радија, не осећа умор, иако је у Београду пуне две недеље, још од првих проба учесника. Ово му је седми „Евросонг” који непосредно прати:

– „Сава центар” је одлично опремљен за рад новинара на овогодишњем Евросонгу, и може се слободно рећи да је ово једна од најбоље организованих фестивалских завршница у историји Евросонга. За разлику од неколико претходних финала, новинари у Београду имају све што им је потребно на располагању.

Јевгенија Багданова са руске ТВ станице РТР, истиче да се дивно проводи у Београду:

– Када долазим у неки нови град није ми битно каква ме архитектура или могућности транспорта чекају у њему. Оно што по мени чини један град су људи који живе у њему. На први поглед, Београд ми није деловао атрактивно, али што сам дуже у њему све ми се више и више свиђа. Вратићу се поново овде, сигурно.

Искористили смо прилику да од Багданове из прве руке сазнамо колики публицитет добија Евросонг у Русији:

– Интересовање за фестивал у Русији је огромно. Људе највише занима, наравно, Дима Билан, који је много допринео популарности Евросонга пре две године. Појединости о представницима бивших совјетских република, Србије и Грчке такође добијају велики простор у руским медијима.

Стивен Волш из ирског недељника „Сандеј” дошао је у Београд са задатком да напише репортажу о фестивалским збивањима у Београду. Волш је усхићен:

– Аутобуске линије за новинаре између „Сава центра”, Београдске арене и хотела у коме сам смештен функционишу савршено. „Сава центар” је згодно изабрана зграда за прес-центар и веома сам задовољан оним што сам имао прилику да видим у Србији.

Ирски новинар каже да није много изненађен неуспехом Ћурана Дастина:

– Дастин је велика звезда у Ирској, и сви га пуно волимо, али не верујем да је ико у Ирској озбиљно очекивао да ће проћи у финале – једноставно, било је много бољих песама од његове евровизијске пародије.

Ханс Мекенкамп дошао је у Београд из Алмелоа, месташца у Холандији удаљеног тридесетак километара од Еншедеа. Ханс је запослен на локалном радију и ово му је трећи Евросонг у каријери који прати са лица места:

– Здања у којима се одржава београдско финале су збиља фантастична. Пре него што сам стигао овде, мислио сам да је Арена мало већа него што уистину јесте, чини ми се да је Арена у Хелсинкију већа од ње. Опет, „Сава центар” је одлично организован. Техника, волонтери, све је на једном месту.

Весна Смиљановска ради за македонски лист „Форум”. Како каже, у главном граду наше земље за њу нема тајни:

– Мени је мама из Сомбора, тако да сам чест гост Београда. Град је као и увек гостопримљив, а Арена и „Сава центар” су супер. Организација Евросонга је збиља одлична, закључује Смиљановска.