Пут Западног Балкана у ЕУ и даље трновит

ПОЗНАЊ - Самит Западног Балкана окупиће ове недеље у Познају шефове држава и влада, министре и представнике цивилног друштва из региона али и више чланица ЕУ, међу којима је свакако најзвучније име немачка канцеларка Ангела Меркел која је 2014. и покренула иницијативу годишњих окупљања под генералним називом Берлински процес.

Циљ процеса је да се Албанија, БиХ, Црна Гора, Косово, Северна Македонија и Србија подрже на путу у Европску унију. Како преноси Дојче веле, у видео поруци уочи самита Меркел је навела да је тај пут и даље трновит јер, иако је ситуација данас мирна, „постоји низ напетости које се морају превазићи, мноштво услова мора још да се испуни, како би све земље Западног Балкана испуниле све претпоставке за приступање ЕУ”.

Најбољи пример за препреке је конфликт Србије и Косова, наводи ДВ и додаје да ни ; ;такозвана иницијатива Меркел-Макрон за сада није могла дати нове импулсе дијалогу Београда и Приштине који је запао у ћорсокак.

ДВ подсећа да је Самит у Паризу који је био планиран за 1. јул отказан због неспремности Приштине да укине стопроцентне намете на робу из Србије које је Приштина увела као реакцију на делимично успешне дипломатске напоре Београда у спречавању чланства Косова у међународним организацијама као што је Интерпол.

Те напетости не ометају само статусне преговоре већ и увођење заједничког економског простора. Један економски стручњак Немачке рекао је да је до новембра прошле године сарадња трговинских комора Србије и Косова била пример добре сарадње мимо свих политичких препрека, наводи ДВ.

У Познању ће земље чланице ЕУ као што су Немачка, Француска, Аустрија, Италија, Пољска, Бугарска па и Грчка покушати да подстакну сарадњу упркос сукобима. Биће реч о заједничким инфраструктурним пројектима, научној сарадњи, узајамном признању диплома, размени младих и олакшицама у трговини, као што је спајање царинских контрола у само једну на граничним прелазима.

И друге теме као што је безбедност, јачање грађанског друштва, или јачање друштвене позиције ромске мањине, биће продискутоване на различитим форумима.

ДВ као примере успеха наводи смањење цена роминга од 1. јула и оснивање Регионалне канцеларије за сарадњу младих у Тирани, али и додаје да су и даље присутни „бројни изазови политичке природе”.

ДВ подсећа и да је немачка канцеларка оценила да пример окончања спора око имена Северне Македоније улива наду.

„Спор је трајао годинама и на основу политичке храбрости северномакедонског премијера Зорана Заева и грчког премијера Алексиса Ципраса, конфликт је успешно окончан, па се отворила перспектива за почетак приступних преговора и за учлањење у НАТО. Такви позитивни примери би требало да нас охрабре да решавамо проблеме у БиХ или између Србије и Косова”, рекла је.

Међутим, постоје експерти који сматрају да су за напредак потребне нове елите. Швајцарски историчар Оливер Јенс Шмит је у разговору за ДW критиковао „стабилократску” политику ЕУ у региону, која невладином сектору поклања мало пажње и једва да примећује протесте против аутократског начина владавине у Албанији, Црној Гори и Србији.

„То се претворило у фундаменталан проблем политике Европске уније на Балкану, да је веродостојност ЕУ у очима многих грађана претрпела штету”.

Осим тога, додаје ДВ, ЕУ није једногласна у погледу Западног Балкана.

Француски председник Емануел Макрон неће доћи у Познањ, а недавно је изјавио да ће се заложити за то да не буде проширења Европске уније пре њене унутрашње реформе. Са друге стране, додаје ДВ, немачка канцеларка Ангела Меркел не одустаје докле год је на дужности. Шта ће после тога бити са „Берлинском иницијативом” није извесно, процењују кругови блиски немачкој влади.

Самит Зпадног Балкана се ове године одржава у Познању пошто Пољска председава Берлинском процесу. Уз западнобалканску шесторку - Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Косово и Албанија, на Самиту ће учествовати и партнери из ЕУ - Немачка, Француска, Италија, Аустрија, Словенија, Хрватска, Грчка, Бугарска, Велика Британија и домаћин Пољска, преноси Бета.

У оквиру Берлинског процеса до сада је одржано пет самита: у Берлину (2014. године), Бечу (2015), Паризу (2016), Трсту (2017) и Лондону (2018).