ЈМБГ – лозинка за шпијунирање

Примена новог закона о заштити података о личности почиње за месец и по дана (21. августа), али многа питања у овом пропису и даље су остале нејасна. Да ли комшија сме да нас шпијунира тако што ће изнад својих врата поставити камеру која ће снимати наш улаз у стан? Ко сме да има увид у наше матичне бројеве и адресе? Ко има приступ подацима о преминулима? Ова питања веома су важна за грађане Србије, али су и у новом закону остала недоречена.

Док из Министарства правде уверавају да је нови закон потпуно усклађен са европским директивама у области заштите података о личности, представници стручне јавности у Србији сматрају да је гори од старог из 2008. године.

Правници кажу да поједини видови обраде података, попут видео-надзора, заштите ЈМБГ-а и података умрлих особа, у новом закону нису уређени, те да постоји велика могућност злоупотребе. Међутим, неки сматрају да је приликом писања овог новог закона, више пажње посвећено заштити права страних инвеститора у Србији, него правима грађана наше земље.

Станојла Мандић, заменица повереника за информације од јавног значаја каже за „Политику” да нови закон о заштити података о личности следи нову европску регулативу, али преписује општу уредбу о заштити података без конкретизације одређених принципа. То, додаје наша саговорница, даје простор за правну несигурност и за нејасноће у примени и тумачењу многих одредаба.

„Од почетка смо заступали став да је Србији потребан нови закон о заштити података о личности зато што је, при доношењу претходног, пропуштена прилика да се многе ствари, које су битне за живот и заштиту права грађана, доведу у ред. Пропуштено је да се ураде чести облици обраде података попут видео-надзора, снимања јавних простора, биометрије, а заштита података умрлих у ранијем закону је била уређена, али у новом није”, наглашава заменица повереника.

Она каже да су из канцеларије повереника давали подршку и ишчекивали нови закон, али испоставило се да су остала отворена многобројна питања којих је и раније било у пракси.

Када је реч о заштити ЈМБГ-а, наша саговорница наводи да је било потребно уредити ту област, имајући у виду да је код нас ЈМБГ искомпромитован, те да је овај број лозинка за улазак у многе базе личних података.

„Нови закон ствара конфузију и приликом читања. То сам чула и од колега из државних органа, али они не смеју јавно да кажу да је закон нејасан. Испало је да је јасан само Министарству правде. Надам се да ће министарство разумети потребу да доради закон у појединим деловима где је његова примена немогућа”, закључује Станојла Мандић.

Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије и судија Апелационог суда каже за „Политику” да су судије забринуте како ће се нови закон о заштити података о личности примењивати. Она подсећа да је Друштво судија Србије прошле године критиковало и нацрт овог закона. Судије сматрају да овај закон треба изменити и прилагодити правном систему Србије. Због великог броја изузетака од правила и недовољно прецизних одредаба у новом закону, судије наглашавају да ће бити тешко примењив у пракси на доследан начин, што ће, како кажу неминовно узроковати и доношење различитих одлука у сличним случајевима.

Са друге стране, министарка правде Нела Кубуровић наводи да је нови закон о заштити података о личности омогућио да Србија данас има у потпуности исту правну регулативу као и најмодерније државе Европе.

„Наш закон смо апсолутно ускладили са прописима Европске уније – са регулативом и директивом које су почеле да се примењује у мају прошле године и које важе за чланице ЕУ”, изјавила је Нела Кубуровић, на конференцији о заштити података о личности коју је организовао Савет страних инвеститора.

Она је нагласила да је нови закон од велике важности, те да изазива не само пажњу домаће јавности, већ и међународних партнера, као и да је то закон који је врло често био предмет оцене у поступку испуњавања обавеза наше земље у процесу приступања ЕУ.

„Узимајући у обзир чињеницу да привредни субјекти који послују са земљама ЕУ, већ раде по овим прописима, примена овог закона омогућиће да идентична правила важе и приликом пословања у Србији”, рекла је Кубуровићева.

Министарка је подсетила да је заштита података о личности једно од основних Уставом загарантованих права, те да је суштина новог закона управо да шири корпус права сваког појединца, као и механизам његове заштите.