Ко ће добити мандат

Представници две листе које су освојиле највише мандата у Скупштини Србије, „Листа За европску Србију -– Борис Тадић” и Српска радикална странка, изјаснили су се на консултацијама код председника Србије да имају већину за формирање владе, али пошто очигледно и једни и други рачунају на савез са социјалистима, јасно је да ће председник Борис Тадић морати да цени доказе о стварном склапању једне коалиције да би парламенту предложио мандатара.

У Уставу Србије и Закону о председнику Републике нису прецизније дефинисани рокови за потезе шефа државе у овој ситуацији. Једина формална временска граница тиче се крајњег рока за конституисање владе – 90 дана по конституисању Скупштине Србије.

У Уставу се наводи само да „кандидата за председника владе Народној скупштини предлаже председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа”(члан 127). А у Закону о председнику Републике каже се да „председник Републике предлаже Народној скупштини кандидата за председника владе кад год се бира нова влада”(члан 18). Поред тога, у истом члану закона, наводи се још: „Председник Републике дужан је да Народној скупштини предложи оног кандидата за председника владе који може да обезбеди избор владе”.

Стручњаци с којима је „Политика” разговарала о овој теми пре две недеље (Слободан Вучетић, Марко Благојевић) потврдили су да ниједан закон не прописује колико максимално времена може да прође од тренутка када се пред председником Србије појави неко ко каже да има већину за формирање владе до момента када ће он и званично поверити мандат тој већини. Али, како су навели, не би имало смисла и не би било у складу с парламентарном праксом да председник одуговлачи и неда мандат оној коалицији која га увери да има већину. А договор о већини се доказује заједничким доласком овлашћених представника листа које су склопиле постизборни савезкод председника (и потписаним коалиционим споразумом).

У редовима коалиције Демократска странка Србије – Нова Србија, како незванично сазнајемо, прибојавају се да ће Тадић одредити мандатара са своје листе, иако не би имао већину, и знајући да тај предлог не би могао да прође у Скупштини. Међутим, то би био начин да се „купи” време у нади да ће доћи до преокрета у преговорима о формирању скупштинске већине. Упориште оваквим тврдњама налази се у Тадићевим изјавама после избора да ће свим демократским средствима покушати да спречи формирање коалиције која би значила повратак Србије у деведесете.При том, народњацистрахују да би Тадић и недемократским средствима могао да покуша да осујети њихову намеру да с радикалима и социјалистима формирају нову владу.

Оваквим информацијама иде у прилог и јучерашња изјава портпарола ДСС-аАндреје Младеновића, којом се констатује да „сагласно закону, председник Републике може одредити мандатара тек пошто се конституише Народна скупштина, јер по закону председник мандатара за састав владе предлаже парламенту”.

„Ми очекујемо да ће до конституисања Народне скупштине бити потписан коалициони споразум за формирање нове националне владе, и пошто се потпише коалициони споразум и конституише Народна скупштина обавестићемо председника Републике да нашој коалицији повери мандат за састав нове владе”, рекао је Младеновић за Танјуг.

Из овога што је рекао Младеновић, а у светлу поменутих незваничних информација, може се „прочитати” да народњаци мисле да би Тадић могао одредити мандатара и пре конституисања парламента, односно пре него што се најављена коалиција радикала и ДСС – НС са социјалистима – формализује.

Оовој теми је говорио и Зоран Лончар, професор управног права и један од аутора Устава Србије, који је и председник војвођанског огранка ДСС-а, у емисији на ТВ Панонија. Позивајући се на законску формулацију да је „председник Републике дужан да Народној скупштини предложи оног кандидата за председника владе који може да обезбеди избор владе”, Лончар је навео да би се шеф државе огрешио о Устав и закон ако би прекршио ову одредбу и доделио мандат некоме ко не може да обезбеди већинску подршку у парламенту.

Он је, поред осталог, рекао да је надлежност шефа државе да одреди мандатара једна од његових церемонијалних функција (у рангу, како је приметио, који има енглеска краљица) и последица је парламентарног система власти на коме почива нови Устав Србије.

Треба подсетити да је сам Борис Тадић, у марту прошле године, на оптужбу Томислава Николића да му није поверио мандат за састав владе, рекао да, према Уставу, шеф државе нема надлежност да даје мандат или именује мандатара, већ искључиво да предлаже Народној скупштини кандидата за председника владе. Он је тада рекао да то није учинио јер није предложен ниједан кандидат који је обезбедио скупштинску већину за избор владе.

Лончар је, у поменутој емисији, изразио сумњу да би председник могао да сноси политичку одговорност због евентуалне повреде Устава јер поступак смене подразумева да најмање трећина посланика покрене поступак пред Уставним судом Србије, па ако УСС утврди да је председник повредио Устав, две трећине посланика мора да гласа за његово разрешење. Према мишљењу Лончара, реално је претпоставити да би се они који подржавају Тадића оглушили о одлуку УСС.

Међутим, како је навео, постоји могућност покретања кривично-правне одговорности председника Републике због злоупотребе службеног положаја, која би се, по његовим речима, састојала у опструкцији народне воље за избор Владе Србије. У том случају, како је рекао, шеф државе би одговарао пред редовним судовима. Од кривично-правне одговорности председника државе штити имунитет, али о укидању имунитета одлучује апсолутна већина у Скупштини Србији (126 посланика), напоменуо је Лончар. И, како је још навео, председнику који је кривично осуђен престаје мандат.