Љубавна шетња престоничким улицама

Ко су били београдски Ромео и Јулија, у којој љубави Иве Андрића чаршија је „препознала” главну јунакињу приповетке „Јелена, жена које нема”, како је духовити Нушић успео да добије дозволу од супруге да јури жене, како се правио списак теразијских блудница и писала молба за живот у ванбрачној заједници, али и још неке занимљиве и истините љубавне приче чули су учесници „Љубавне шетње”. Још се није смрачило, а крај најстарије градске фонтане „Девојка с крчагом” шапутало се о најстаријој записаној љубавној романси.

Ђорђе Загла и Баџа, млада була и супруга старијег Турчина, волели су се тајно почетком 19. столећа и једно другом изјављивали љубав путем харемског језика. Каранфил, босиок, нана, невен, пасуљ, али и један мудар пас били су сведоци ове тајне љубави. Загла би, према овој причи, ставио одређену биљку у мараму и везао псу око врата, а потом би га послао до њене куће на Дорћолу. Лепа була би преузела замотуљак и заменила га другим. А како су успели да се упознају и уживо и шта се на крају десило с њима остало је лебди у речима и сумраку који се тек спустио на Пионирски парк.

Док су малишани трчали за лоптом и уживали у игри, не марећи за приче старијих, учесници шетње запутили су се према Андрићевом венцу. Пријатан шум воде и летње вече били су као створени за причу о Иви Андрићу. Тик до његовог споменика стала је Сања Ђаковић, водич шетње, и упозорила своје слушаоце да у причи о чувеном писцу нема ни говора о књижевности. Почела је да прича како се окончало пријатељство и кумство Андрића и Густава Крклеца због љубави и које је све даме симпатисао и волео писац, како је судбина удесила да једна лепа Милица уђе у Андрићев живот и постане његова супруга и шта је забележио након њене смрти...

Прве светиљке су се упалиле, а док су шетачи стајали преко пута хотела „Москва” слушали су причу о невољама једне насамарене жене, молби једног доброћудног човека да живи с њом невенчано и како се уређивао списак теразијских блудница...

Сања је позвала своје пажљиве слушаоце да прошетају и до споменика Браниславу Нушићу. У близини Трга републике, чим су се нашли крај најдуховитијег Србина, и пре него што је прича почела, на њиховим уснама се слутио осмех. У причи о Нушићевим љубавима, допуштеним, забрањеним, дечјим, момачким, она о његовом браку готово да је била испраћена аплаузом. Шетња се наставила, чак ни киша није омела шетаче да наставе да корачају стазом великих љубави Црњанског, Јелисавете Начић, Николе Спасића...