Синдром ноћног једења

Синдром ноћног једења јесте поремећај исхране који се одликује одложеним узимањем уноса хране. Иако постоји одређени степен сличности с опсесивним преједањем, разликује се од њега у томе што количина хране која се конзумира током ноћи није објективно велика нити се дешава губитак контроле над уносом хране.

Овај поремећај исхране први је описао др Алберт Стункард 1955. године. Он предвиђа вечерњу хиперфагију (повећан апетит, глад), приликом које настаје конзумирање 25 одсто или више укупно унетих дневних калорија. Такође, предвиђа се и ноћно буђење уз унос хране два или више пута недељно. Особа са синдромом ноћног једења има свест о свом ноћном оброку, што је дефинитивно другачије од других поремећаја исхране.

Овај синдром карактеришу бар три од следећих симптома: недостатак апетита ујутру, порив да се једе увече или у ситне сате, убеђење да мора да се једе да би могли ноћу да спавате, депресивно расположење, тешкоће са спавањем.

Од ноћног једења пате оба пола, између један и два одсто опште популације, односно десет процената гојазних особа. Чак 28 одсто свих екстремно гојазних особа може имати овај проблем.

Синдром чешће погађа особе које прескачу доручак и оне које не воде много рачуна о уравнотеженој и здравој исхрани, а угрожени су сви – од тинејџерског доба до касних тридесетих година. Нажалост, овај проблем може да траје доста дуго.

Ове особе обично су склоне депресији, немају високо мишљење о себи. У току вечери и ноћи имају смањене нивое хормона мелатонина и лептина, дакле хормона среће и благостања.

Као помоћ у терапији синдрома ноћног једења може да помогне исхрана која садржи серотонин, рецимо банане. Најбитније је да треба да се промени образац неправилног конзумирања хране и да особа треба да се уоброчи. Треба употребљавати нутритивно вредне намирнице, здраве начине припреме хране и ментално се припремити за промену. Тако најбоље може да се регулише апетит и жудња за одређеним намирницама у ноћно време.

С друге стране, узимање витамина Це и витамина Бе комплекса, као и минерала (магнезијум, цинк и бакар), позитивно утичу на смањење тегоба, јер директно утичу на производњу серотонина.

У сваком случају, особа која има синдром ноћног једења требало би да потражи стручну лекарску помоћ.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com