Петак, 05.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Магнезијум важан за ум и тело

Магнезијум важан за ум и тело
(Фото: Пиксабеј)

Магнезијум спада у групу „седам величанствених” јер представља један од седам есенцијалних макроелемената, што значи да је неопходан за живот и нормално функционисање организма, али и да се мора свакодневно уносити не би ли човек сачувао и унапредио здравље. Укључен је у више од 300 ензимских реакција у организму које за свој примарни циљ имају метаболизам хране и продукцију енергије. Поред тога, учествује у синтези протеина и масних киселина, синтези и репарацији молекула ДНК и РНК, а незаобилазан је у преношењу нервних импулса кроз нервно и мишићно ткиво, нарочито срчани мишић. Заједно са калцијумом и витамином Де учествује у изградњи коштаног ткива. Међутим, захваљујући индустријализацији у протеклих 100 година, као и великој употреби пестицида и вештачких ђубрива на бази фосфата, магнезијума све мање има у земљишту, а сходно томе и у биљкама које су његов главни извор. Сматра се да више од 60 одсто становништва има већи или мањи дефицит овог минерала.

– Срећом, организам има више регулаторних механизама да сачува депое магнезијума, па су клинички знаци дефицита ретки. Али постоје врло осетљиве групе којима прети опасност од дефицита и који би обавезно морали да узимају додатне количине магнезијума. То су пре свега особе са неким запаљенским болестима црева, особе са бубрежном инсуфицијенцијом где се магнезијум појачано губи, труднице, дијабетичари и нарочито старији од 50, 60 година јер су код њих дефицити израженији. За магнезијумом просто вапе особе које су под хроничним психофизичким стресом, које испијају пуно кафа и газираних напитака, даме са обилним менструалним циклусима – појашњава магистар фармације Ненад Миливојевић.

Када немамо довољно магнезијума у организму први симптоми су узнемиреност, синдром немирних ногу и појава грчева, појава несанице и проблема са спавањем, хронична малаксалост и умор, па чак и поремећен срчани ритам. Тада је суплементација неопходна, додаје Миливојевић, који сматра да се могу користити додаци исхрани, попут магнетранса, јер то доприноси смањењу осетљивости на свакодневни стрес и смањује учесталост главобоља код особа са мигреном.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.