Отпада фасада са Палате „Албанија”

Први београдски „облакодер”, чувена Палата „Албанија” и даље је многим суграђанима, али туристима главни оријентир у граду. У последње време са овог горостаса на почетку главне штрафте почели су да отпадају делови фасаде. Први камени комади обрушили су се на Кнез Михаилову улицу почетком маја.

Због безбедности шетача надлежни су од улаза у подземни пролаз на почетку Кнеза поставили заштитну траку. Ту меру предострожности многи пролазници готово и не примећују, већ своје главе без размишљања постављају директно испод расклимане фасаде. А дневно Кнез Михаиловом улицом, што значи и око палате, прође на десетине хиљада суграђана и туриста.

Фото Д. Јевремовић

Колике су величине комади који су се одвалили и колико учестало падају није баш познато, али је очигледно да је ова лепотица саграђена 1940. године зрела за фејслифтинг.

А када ће и бити обновљена питање је јер корисник овог објекта Београдска банка а. д. која је у стечају још од 2002. године.

Пошто је „Албанија” споменик културе од 1984. и део је културног добра „Историјско језгро Београда”, ангажовао се и Завод за заштиту споменика културе града.

– Имајући у виду тренутна оштећења фасаде, ми смо Београдској банци а. д. као кориснику простора предочили које су им обавезе имајући у виду да је реч о културном добру. Упутили смо их у даљу процедуру да би се обезбедила фасадa док не почну радови на темељној рестаурацији – рекли су у Заводу и истакли да ће Завод у свој програм рада за идућу, 2020. годину уврстити израду пројекта санације и рестаурације фасаде Палате „Албанија”. Тај пројекат биће основа за извођење конзерваторско-рестаураторских радова.

Пошто ће пројекат санације бити урађен тек наредне године, питање за квиз је када би могла да почне темељна обнова и ко ће је радити. Шта ће бити са Београдском банком до тада такође је под великим знаком питања. И да остане у постојећем стечајном статусу, средстава за једну велику и темељну реконструкцију сигурно је – нема. До тада препорука је да се шпиц „Албаније” за сваки случај заобилази у широком луку.

Палата „Албанија”, која се налази на адреси Кнез Михаилова од два до четири и Коларчева 12, како су нам рекли у Заводу за заштиту споменика културе, једно је од најзначајнијих остварења југословенске модерне архитектуре.

– Подигнута је на месту истоимене кафане 1938. године инвестицијама Хипотекарне банке, према главном пројекту архитекте Миладина Прљевића, у чијој разради су учествовали архитекте Бранко Бон, Миладин Гракалић и инжењер Ђорђе Лазаревић. Монументалног изгледа, са значајним конструктивним и архитектонским новинама, била је изузетан грађевински подухват на Балкану – кажу у Заводу.

Обликована је у интернационалном духу модернизма тридесетих година прошлог века, са фасадама обложеним сивоплавим мермером. Подигнута је на изразито доминантној позицији и представља просторно-урбанистички акценат овог дела града и један од препознатљивих симбола Београда. „Албанија” је висока 53 метра и има 13 надземних и четири подземна спрата, а простире се на око 8.000 квадрата.

Палата је 1944. године у току савезничког бомбардовања погођена бомбом тешком пола тоне јер се у њој налазио штаб за високе немачке функционере. Том приликом у склоништу су изгинули сви Немци, али је палата издржала и није претрпела већа оштећења.

Те године 20. октобра на згради је истакнута југословенска застава са петокраком као знак ослобођења.

Сви догађаји значајни за град и државу од тада па и данас обележавају се на специфичан начин на фасади овог здања.

Палата „Албанија” одолела је свим бомбама које су престоницу засипале у прошлом веку, али изгледа не и зубу времена. Сада је прави тренутак да јој се прискочи у помоћ.

У последње две године на Косанчићевом венцу, Улици краља Петра, улицама Грачаничкој, Бранковој, у Земуну... обновљено је око 200 заштићених фасада о трошку републике и града.

Како је „Албанија” споменик културе и културно добро, али и једна од најзначајнијих зграда срца Београда, било би добро да се у њену обнову на време укључе и државне и градске институције.