Бувљак – балкански дух трговине

Суботица – Радни је дан, пре подне, али је ипак доста купаца у пролазима четири хале на суботичком Бувљаку. Сви у рукама имају бар по једну кесу, застајкују пред неком од хиљаду и по тезги које се и не виде испод слапова гардеробе, на којој је цена сада већ свугде исписана и у форинтама. И, мада се чини да се и по овако мирном дану овде обави више трговине него у трговачком центру у граду и околини, продавци кажу да им тренутно продаја иде слабо. Уобичајено је да за викенд трговина овде достиже свој климакс, када се од раног јутра до поподневних часова, овамо сјати више хиљада купаца, што из Суботице и околине, што из суседне Мађарске или Румуније.

Последњих година све приметнији је долазак купаца из Мађарске, и како нам објашњава Марина Човић, сарадник за односе са јавношћу у АД „Тржница”, који газдује бувљаком, или званично Робном пијацом „Мали Бајмок”, одлучила је да направи упитник како би испитала навике, али и потребе купаца из Мађарске.

„Анкета са девет питања рађена је почетком априла, пред ускршње празнике, и показало се да је просечни купац из Мађарске породичан човек, што значи да долази на бувљак да купују за више особа, у више од 80 одсто случајева својим возилом, на бувљак долазе неколико пута годишње због сезонске куповине, а на листи за куповину на првом месту се налази гардероба”, наводи нам резултате анкете. Као разлог зашто овде пазаре, купци из Мађарске наводе добре цене, али и добар однос цене и квалитета. Готово трећина истиче и велику могућност избора. Марина Човић нам објашњава и да кроз разговор са купцима из Мађарске добијају управо одговор да овде налазе другачију гардеробу, нешто што не могу да купе код куће. Прија им овде и атмосфера, шмек балканске непосредности због којег су спремни и да проведу неколико сати у гужви на граници.

Жужа Хорват из Сегедина, управо се уклапа у слику купца из Мађарске. Док пије кафу у паузи куповине, објашњава нам да долази чак два пута месечно, са њом су сада мајка и син и ћерка тинејџери. И док ћерка лаконски објашњава да је увек лепше код неког другог, Жужа каже да долазе да обнове спортску гардеробу, син мајице са натписима неког чувеног произвођача: „Али прво што урадимо јесте да идемо да купимо пљескавицу. Овамо сам долазила и као дете, и жао ми је што нема више оних некадашњих пљескавица у лепињи. Помађарили сте их, личе на обичан хамбургер у земички” каже Жужа.

Бурек и пљескавице су такође омиљена „роба” купаца из Мађарске, није необично видети да носе читаве кутије непеченог бурека, који ће сместити у замрзивач. Купци из Мађарске често не долазе насумично. На друштвеним мрежама формирана је група са неколико хиљада чланова који активно размењују податке о томе који нови модели мајица или неког дела гардеробе могу да се нађу, као и где се налазе на бувљаку. Потврђује нам то и продавац Боро Брешћански, који са женом Анамаријом продаје поврће и воће, којем посебно у сезони јагода стигне и две хиљаде порука у дигитално сандуче. „Мађари носе све, али јагоде продамо и до тону дневно. Јефтиније је и квалитетније, и знају да сам ја то јутро брао воће”, прича Брешћански. На пијаци је од 1993. године, а тих година готово да није ни излазио са пијаце, овде се и спавало и радило. „Ово је споменик трговине који би требало заштити исто као и културне споменике”, износи Боро мишљење о једној од препознатљивих кота града.

Данас Мађари, некада купци из Републике Српске, пре тога у време инфлације купци из читаве Србије, али, додаје Марина Човић, пре свега и за све то време и Суботичани. Ово је пијаца на којој свакодневно тргује више хиљада људи, у време пред празнике или нову сезону и од пет до седам хиљада. Купци стижу вођени потребом да за свој динар добију највећу вредност, а продавци су овде научили да се прилагођавају потребама и укусу сваког новог таласа купаца. При погледу на хиљаду и по тезги и 200 локала, оку је потребно време да од гомиле робе која се протеже у дугом низу издвоји мајице, тренерке, патике, купаће костиме, дуксеве, шортсеве, папуче, парфеме, белу технику, а сва ова роба наћи ће купца. Ово је и место највећег промета новца и робе које никада није ушло у радар економских аналитичара, при том, сви овде имају легалне радње и уредно плаћају порез. Овде нема намрштеног и нељубазног продавца, они су савладали вештину прилагођавања, ипак мало ко од њих је напустио бувљак и отворио трговину на другом месту, јер каже бувљак је постао њихов живот.

Овде су једино нерадо виђени новинари. По правилу, чим се појави информација о бувљаку стижу инспекције. „Давно су прошла времена великих зарада, ми радимо да преживимо и ишколујемо своју децу. Успевамо да зарадимо тек просечну плату”, каже нам један продавац.

Најопремљенија пијаца у Србији

У АД „Тржница” истичу да је суботички бувљак инфраструктурно најопремљенија пијаца у земљи. Сви продавци имају легално регистроване радње, читав простор је опремљен струјом, водом, сигурносним камерама, управо су штампали и своје прве новине, а однедавно имају и уређену расхлађену просторију у којој се месо животињског порекла продаје из расхладних витрина.