Град који живи и ствара уметност

Провод на сплавовима и у клубовима до зоре, гурманлуци, музика на увце у Скадарлији, лепе девојке и улице будне и у ситне сате, нарочито током лета, учинили су наш град привлачним за стране туристе.

Осим ноћним животом, Београд је пажњу странаца привукао и својом „другом”, тихом страном. О томе сведочи и недавно објављена сторија Би-Би-Сија, у који се наводи да је Београд један од пет најкреативнијих градова „у коме људи стварају предивне ствари”.

А како тај сусрет гостију престонице и уметничког потенцијала нашег града изгледа у недељно вече, кад оазе уметности постану заклон од плахе летње кише?

У срцу Кнез Михаилове улице, у Галерији „Прогрес”, дочекала су их дела Срђана Димића Демона. Изложба његових радова „Break the mold” никога није оставила равнодушним. Нијансе боја, облици, волумени, визуелни трикови, привлаче блицеве фото-апарата и телефона. „Светско, а наше”, можда се и отело неком од домаћина, док су страни гости радознало мимоходили крај слика великог формата „Temptation”, „Fortress”, „Byzantine blue” све до последњих минијатура.

Стотинак корака даље, у Галерији Српске Академије Науке и Уметности групе посетилаца из Кине и Француске уживају у уметничкој графици. Изложба „Отисак времена – 70 година Графичког колектива”, пленила је топлином и будила сећања на нека прошла, боља времена. „Две кациге” Мирослава Арсића, „Употребљени предмети” Живка Ђака, „Краљевски пар” Илије Костова, „Изнад Каленића” Биљане Вуковић и многа друга дела мамила су погледе. Чинило се да се сваки од посетилаца најдуже задржао испред „Мушице на зиду” Велизара Крстића. А она велика и црна, изгледало је, само што није из рама излетела право у кишно вече.

Зидове, осим уметничких дела, красе и реченице које описују активности Графичког колектива, али и објашњавају зашто су галерије биле важне у прошлости, али и дан-данас. Оне су места која лепотом повезују људе. И народе. Баш као у изложбеном простору у Париској улици, који је угостио поставку „Куда идемо и колико ће то путовање да траје”. Изложба је настала као плод сарадње Салона Музеја савремене уметности и Нове галерије Хелманхаус из Немачке.

(Фотографијама и видео-радовима уметника дочарано је како процес глобализације мења градове, нације и живот сваког од нас. У једном кутку галерије приказује се видео-рад „Седам Абдулкарима”. Ауторка Елхам Рокни, која и сама има искуство емигранткиње, свој рад засновала је на традиционалним народним причама, које је сакупљала разговарајући с тражиоцима азила из Судана и Еритреје.

Представљена су и дела Наталије Рибовић, Лете Пер, Ферита Кујаса, Ендија Хелера и Томаса Елсена.

Недеља у Београду је и дан за обилазак Народног музеја. Улаз је слободан за све који желе да виде сталну поставку, од праисторије до уметничких дела двадесетог столећа. Комадићи живота из палеолита, мезолита, неолита, бронзаног доба, римског и касноантичког периода изложени су у атријуму. На спрату изнад налазе се фреске и копије фресака, иконе, богослужбени предмети, збирка српског сликарства из 18. и 19. века... А на другом спрату изнад посетиоце дочекују дела из Збирке југословенског сликарства 20. века и дела страних уметника. Инострани туристи баш ту најчешће застају, гледају, фотографишу...

А кад се кишни облаци разиђу, страни гости плодове једног од пет најкреативнијих градова буквално могу да уберу на улици. Млади уметници, чији ће потписи на платнима једног дана вредети милионе, излажу дуж Кнез Михаилове улице. „Људи који стварају предивне ствари” у Београду не живе само у галеријама.