„Екстериторије” и „Лица” у КЦБ-у

Под кровом Културног центра Београда сваки први четвртак у месецу резервисан је за изложбе. Уметник Марко Стојановић своје фотографске радове под називом „Екстериторије” представио је у „Ликовној галерији”, док су портрети које је радио Бранибор Дебељковић (1916–2003) изложени у галерији „Артгет”.

Стојановић је приказао скуп својеврсних пејзажа у урбаним срединама и деловање људи од Њујорка до Хо Ши Мина. Ту су забележене интересантне сцене у којима је појединац имао неко занимљиво учешће у јавном простору. Уметник на овом радовима пажњу усмерава на мале и велике проблеме, као што су на пример траке које нас упозоравају на неке препреке или нам представљају ограничења за кретање.

Аутор је на једној фотографији овековечио бочни улаз на Обилићевом венцу и на том мотиву види се ноћни приказ Европе и њене околине. Уочљива су и врата, што асоцира као да кроз затворени кавез посматрамо „Стари континент”. Уметник овим упућује и на то да се јавни простор често затрпава рекламама.

Пажњу посетилаца привукла је и сцена из околине Њујорка где је фотографисана табла са упозорењем да се у мору могу наћи објекти који могу да науде људима. Марко Стојановић је то уклопио са паковањем соја соса у облику рибе, а рибља глава у овом случају има улогу поклопца.

Изузетно је била посећена и поставка фотографија „Лица” чувеног фотографа Бранибора Дебељковића. Изложба је настала из колекције уметникове унуке Милене Дебељковић. Збирка је похрањена у Народној библиотеци Србије. Већина изложених радова праћена је детаљним описом начина њиховог настанка, које је заједно са уводником „Неке личне рефлексије” и текстом Драгице Вукадиновић „Европа као болест” сачувао професоров син инжењер Душан Дебељковић. Ове подуже легенде треба схватити као да професор наглас, пред нама, размишља и говори нам шта га је навело да их сними баш тако како их је снимио, подсећајући нас да су сличност и фотогеничност важни елементи једног портрета, али не и битни, осим можда за оне портрете који треба да се допадну.

На богатој поставци су, између осталих, приказани портрети уметниковог друга из 1938. године Егона Франчевића, сликара Дада Ђурића, искушеника из Хиландара, деце из села Дуга Пољана…

Бранибор Дебељковић важио је за изузетног мајстора фотографије, био је носилац титуле ЕФИАП (екселенција Међународног савеза фотографске уметности), уметник са више од двеста самосталних и колективних изложби, професор на ФДУ-у од 1976. до 1983, историчар и теоретичар фотографије са више од стотину чланака и водећа личност у српској фотографији друге половине 20. века.

Поставке у КЦБ-у отворене су до 29. августа.