Суд недоследан у одлукама о отетој имовини

Најновија одлука Привредног апелационог суда (ПАС) да укине решење Привредног суда у Београду којом је одбијено признање хрватске пресуде против „Југобанке”, ново је изненађење нашег правосуђа.

Привредни апелациони суд је почетком јуна потврдио одлуку Привредног суда у Београду којом се одбија признање одлуке Општинског суда у Макарској на штету предузећа „Младост турист” из Београда, а сада је поништио решење првостепеног суда којим се такође одбија признања одлуке Трговачког суда у Загребу на штету „Југобанке”. Да све буде још необичније, у оба случаја исти судија је председник судског већа и потписник одлука.

Недоследност у примени и тумачењу прописа, осим што води правној несигурности, говори и о томе да судије не схватају озбиљно своју улогу у заштити правног поретка наше земље.

Исти суд – Привредни апелациони у Београду – за само месец дана прво доноси коначну одлуку у случају „Младост туриста”, којом после клацкалице на крају ипак одбија признање одлуке хрватског суда. Тада је наглашено да не постоји узајамност између Србије и Хрватске када је реч о поступању судова у вези са имовином. Сада у случају „Југобанке” поступа потпуно супротно.

Одлуком суда у Макарској одузета су одмаралишта београдског предузећа на хрватском приморју, а признање такве одлуке Хрватска је тражила само зато да би још и наплатила енормно високе судске трошкове од 82.000 евра. Судије у Београду су најпре одлучиле да признају такву страну судску одлуку, али им је тада ПАС вратио на поновно одлучивање. Тада заузимају став да би признање те одлуке било противно домаћем јавном поретку. Дакле, јасно је речено да је предузећу из Србије пред хрватским судом ускраћена заштита права које српски судови пружају предузећима из Хрватске. То је став нашег суда о „реципроцитету”.

Месец дана касније, 10. јула, исти овај суд поступа потпуно обрнуто у случају „Југобанке” – укида решење којим је одбијено признање одлуке суда у Загребу. Наиме, као што је „Политика” недавно писала, Привредни суд у Београду је у јуну донео решење да одбија одлуку Трговинског суда у Загребу којом је од „Југобанке” тражено да исплати трошкове судског поступка од 12,8 милиона динара (нешто више од 100.000 евра), у спору са Привредном банком Загреб. То је било први пут да наш суд већ у првој одлуци одбије да примени хрватске прописе којима је легализовано отимање имовине физичких и правних лица са територије Србије.

Привредни суд у Београду је заузео став да је хрватска пресуда у супротности са јавним и правним поретком Србије, као и са Споразумом о питањима сукцесије, који Хрватска одбија да примени, као и да између две државе не постоји узајамност у заштити права својине.

Сада међутим, ПАС одједном инсистира на мишљењу Министарства правде – да између Србије и Хрватске постоји узајамност у погледу признања судских одлука. Иако су из министарства у свом допису нагласили да њихово мишљење узајамности није обавезујуће, судско веће овом приликом инсистира на томе, а притом није реч о узајамности у признању судских одлука већ о узајамности у заштити права својине у тим одлукама.

– Све ово подсећа на једну готово хистеричну ситуацију из 2009. године када су се на силу бога у наш правни систем утеривали ставови да се хрватским предузећима има доделити имовина и тамо где је било и тамо где није било места за то – каже адвокат Иван Симић, који је на челу правног тима „Југобанке”.

Наглашава да су на ставовима који су погодовали интересима највећих хрватских предузећа својевремено инсистирали потоњи највиши функционери српског правосуђа.

– Да ли је та чињеница од значаја нити тврдим нити искључујем. Међутим, просто је несхватљиво да се игнорише највећи проблем нашег правосуђа, а то је неуједначеност доношења судских одлука, која ствара апсолутну правну несигурност – каже Симић.

Указује да број нерешених предмета није највећи проблем и оцењује да је немогуће да у две исте ситуације суд републичког ранга поступа различито. Симић не жели да прејудицира да ли ће коначна одлука у случају „Југобанке” бити да се призна или не призна одлука суда у Загребу, већ указује на неуједначеност праксе која ствара велику опасност од правне несигурности, која може да има фаталне последице по читав правни систем и правни поредак друштва уопште.

– Све друге ствари су ирелевантне у односу на оно што је суштина једног правног система, а то је правна сигурност, која се огледа у уједначености и квалитету доношења судских одлука. Правни поредак Србије не препознаје конфискаторске правне акте, а такав акт је управо уредба којом је Привредна банка Загреб одређена као ликвидатор пословања „Југобанке” – каже Симић.

Осим нарушавања правне сигурности и чињенице да одлука нашег суда може да утиче на знатно умањење стечајне масе „Југобанке”, на штету поверилаца из Србије, Симић наглашава да признање одлука које се заснивају на хрватским актима конфискације представља и једну врсту понижења за правни и јавни поредак Републике Србије.

Србија нема конфискаторске акте као Хрватска

Примењујући споразум о сукцесији српско правосуђе вратило је веру у правну државу као цивилизацијску и универзалну вредност, али морам да приметим да сада имамо једну готово шизофрену ситуацију – да је Хрватска одбијала да примени Споразум о сукцесији као ратификовани уговор веће правне снаге од локалних закона, док га је Србија априори примењивала. Осим тога, Хрватска је доносила конфискаторске акте у периоду од 1991. године до данас, док у правном систему Србије ми немамо ниједан акт којим се на било који начин некоме нешто одузима и конфискује и налаже упис права својине у корист неког трећег лица или државе, нити имамо закон којим се било чија имовина проглашава државном имовином и даје у закуп неким трећим лицима, каже адвокат Иван Симић.

Држава највећи поверилац „Југобанке”

– Уколико првостепени суд поново не донесе правилну одлуку да одбије признање хрватске пресуде, у шта не желим да верујем, онда би стечајна маса „Југобанке” била смањена за вредност трошкова судског поступка, који износе око 100.000 евра – каже адвокат Симић. Потраживањима из те стечајне масе треба да буду намирени повериоци, а највећи међу њима је Република Србија са 48 одсто, затим Народна банка Србије са 17 одсто. „Југобанка” у стечају има укупно 1.800 поверилаца, међу којима су и јавна предузећа.