Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо амерички редитељ Сидни Полак

Преминуо амерички редитељ Сидни Полак

Лос Анђелес, 27. маја – Познати амерички редитељ Сидни Полак преминуо је у понедељак у свом дому у Лос Анђелесу, пренели су рано јутрос амерички медији. „Полак (73) је преминуо у понедељак после подне од рака у свом дому у Лос Анђелесу. Његова породица је била с њим. Лекари су открили да има рак пре девет месеци”, изјавила је Полакова представница за штампу Лесли Дарт.

Полак је снимао филмове свих жанрова, а његов познати филм „Моја Африка” из 1986. године са Робертом Редфордом и Мерил Стрип освојио је седам Оскара, међу којима за најбољи филм и режију.
Бета-АФП

* * *

Када је пре десет месеци Сидни Полак из здравствених разлога одустао од режије филма о спорном пребројавању гласова бирача на Флориди, на председничким изборима у Америци 2000. године, нико није очекивао да ће тако брзо напустити филмску сцену коју је задужио.

Детаљи о здравственом стању редитеља тада нису објављени. Ипак, иако болестан, Полак је продукцијски филм извео до краја: „Пребројавање” је протеклог викенда премијерно приказано на америчком кабловском каналу HBO.

Полак је рођен 1. јула 1934. године у Лафајету у Индијани. После средње школе преселио се у Њујорк где је каријеру започео као глумац у позоришту и као редитељ телевизијских серија.

На филму је дебитовао као глумац у драми „Ратни лов” када је упознао Роберта Ретфорда, „пријатеља за цео живот”, како је говорио. Њихово пријатељство се одразило и на пословну сарадњу: снимили су шест филмова, међу којима и драму „Моја Африка” у којој је играла и Мерил Стрип. Филм је освојио седам „Оскара”, а Полаку су припала два: за режију и као продуценту – за најбољи филм.

– Када добијете „Оскара” за режију, а конкуренција су вам Џон Хјустон, Акира Куросава, Хектор Бабенко и Питер Вир, онда вам ноге клецају док излазите на бину – објашњавао је Полак марта 1986. године.

Полак је аутор дела „И коње убијају, зар не?”, „Девојка коју сам волео” и „Три Кондорова дана”. Филмом „Џеремаја Џонсон” био је у конкуренцији за канску „Златну палму” 1972. године, а одличне критике на фестивалу у Берлину добио је за „Без злобе” 1981. године. Годину дана касније, светску публику је освојио комедијом „Тутси” са Дастином Хофманом у главној улози. После „Моје Африке”, чијој је београдској премијери октобра 1986. године лично присуствовао, уследили су филмови: „Фирма”, „Сабрина”, „Пробуђена срца” и „Преводилац” са Шоном Пеном и Никол Кидман, који је сниман у седишту Уједињених нација у Њујорку, што је ретко коме дозвољено. 

Деценијама, Полак је продуцирао многе хваљене филмове, међу којима и „Талентованог господина Риплија” и „Хладну планину” Ентонија Мингеле, „Разум и осећајност” Анга Лија или „Рај” Тома Тиквера.

Сидни Полак је често био и испред камере, али увек са разлогом. Говорио је да воли да се врати глуми и почецима, поготову ако га позове неко од колега које цени. Играо је код Роберта Алтмана и Стенлија Кјубрика у филмовима „Играч” односно, „Широм затворених очију”, а једну од последњих улога остварио је у драми „Мајкл Клејтон” Тонија Гилроја. О овом филму који је и продуцирао, али и о последњој режији и документарном филму „Кронки Френка Герија”, говорио је за „Политику”:

– У паузама снимања филма „Мајкл Клејтон”, Клуни ми је „рецитовао” серијал дијалога из „Три Кондорова дана”, и то је чинио боље него што их се ја сећам – нашалио се Полак који је као глумац са мером знао да открије и извуче оно најбоље из глумаца: од Редфорда, преко Барбаре Стрејсенд, Џејн Фонде и Феј Данавеј, до Пена и Кидманове.

– Облик приче диктира избор глумца. Тако је било још од времена рада са Редфордом, а и у филму „Преводилац” – изјавио је Полак у интервјуу за наш лист и, између осталог, додао:

– Најбоља уметност у филму догађа се изван смишљеног приповедања и политичког „предавања”.

Себе је називао трагачем за новим идејама, причама и лицима. Био је један од врсних синеаста чијим делима ћемо се радо враћати.

И. А.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.