Живописни фрулаш у Кнезу

На крају Кнез Михаилове улице, у близини годинама затворене „Грчке краљице”, застају посетиоци и житељи Београда, застаје и старо и младо крај онижег декице са шајкачом на глави, у чакширама и кошуљи руком извезеној. На ногама – српски опанци. Он стрпљиво позира и осмехује се, одговара на питања... Крај њега фруле црне и смеђе, мање, веће.

Мирослав Весовић родом је из села крај Куршумлије. Приводи крају 86. лето, а нико то ни помислио не би.

– Имао сам 15 година кад сам 1948. дошао у Београд. Прво сам у Земуну учио школу, разне занате. Радио сам у фабрици обуће, школовао се даље, мењао професије, а радни век завршио као наставник физике. Учио сам основце четврт века. Био сам рвач, три пута првак Београда и вицешампион Југославије. О свом животу могао би данима да вам причам – каже нам Весовић.

За фруле које прави истиче да је свака уникат, свака је посебно наштимована специјалним алаткама. Он фрулу и свира, томе га је отац научио још као дванаестогодишњака. Има жељу да то знање пренесе на унуке. Нада се, успеће.