Уз трпезу љубави

Мрзитељи сваког успеха овдашњег и мрзовољници који би да овом народу ускрате свако право на радовање могу да одахну.

Стишавају се усхићење РТС-а, самозадовољство градских власти, похвале целокупне званичне јавности ваљаношћу 53. издања „Евросонга” у Београду... Одбојкашицама које су се квалификовале за Олимпијаду није приређиван свечани дочек на чувеном градском балкону, а мечеви за титулу на „Ролан Гаросу” тек су почели... Нема наговештаја да ће ускоро неки међународни турнир младих математичара, физичара, правника, неки сајам проналазаштва или престижни уметнички фестивал са учесницима из Србије.

Повратак, дакле, у стање негативних предзнака, у медијске приче о политичким трзавицама на ивици скаредности, о мафијашким „сачекушама” и „оверама”, о инцестима зачињеним педофилијом, о пљачкама банака и крађама поклопаца за шахтове...

А између онај свакодневни живот, састављен и од лепог и од ружног, и од лаког и од тешког, а за који гледалац бива охрабрен после сусрета са владиком аустралијско-новозеландским Иринејом (Добријевићем) у емисији „Агапе” Александра Гајшека на Студију Б. Цео овај циклус о вери, кроз који аутор смирено, ненаметљиво, присно приводи публику „трпези љубави” обилује, наравно, духовношћу, благодатном храном за ум, срце и душу. Но поменуто издање дошло је некако посебно као мелем на рану у тренутку када се проширила бојазан да је српски синдром подела поново запретио и Српској православној цркви и када су речи о измирењу са собом и другима, о праштању и саосећању, заиста деловале исцељујуће.

Ове емисије, по свој прилици, не гледају школарци, а можда би и оне могле имати неког удела у покушају да се смањи насиље међу младима. Нико такву улогу верских заједница и цркава није поменуо у разговору о међувршњачком злостављању, вођеном у истом студију, сада код Ђорђа Мићића, домаћина емисије „Директно”. Од својих гостију добио је, иначе, очекиване одговоре (о улози породице, школе, медија, итд.) овај одлични водитељ који се подједнако добро сналази у широком распону тема, политичких посебно. И с контроверзним поводима и личностима Мићић се носи без грча, суверен је у познавању чињеница, сигуран у оно што грађане превасходно интересује, стрпљив кад питани изврдавају одговоре.

Уопште узев, у Студију Б формира сепрепознатљив новинарски стил који се на екрану устаљује од јутра до вечери (Ивон Јафали, Сања Лубардић, Веља Павловић, да се помену само „староседеоци”). Добра обавештеност као подлога, пријатан тон као избор, „истраживачка” упорност без дрчности и наваљивања, пристојност опхођења која обавезује и саговорнике, поузданост која изазива поверење – то су елементи којима се ова стара медијска кућа (сада под управом Александра Тимофејева) у потпуно другачијим околностима у односу на време своје највеће славе приближава том запамћеном нивоу вредности.