Ко је био Милош Велики

Именовање ауто-пута у Ауто-пут „Милош Велики” је вишеструко позитивно, јер је, према резултатима своје владавине, Милош био заиста Велики.

Када нико није смео, Милош се прихватио да буде вођа Другог српског устанка. После слома овог устанка, ризикујући свој живот, он одлази у Цариград, код султана, да изрази своју покорност, а султановим хатишерифима из 1830. и 1833. године Србија добија унутрашњу аутономију која је практично основа за будуће добијање државности Србије. После добијања аутономије, настаје нагли развој заостале, пољопривредне и практично неписмене Србије. Отварају се школе, подижу цркве, доноси Сретењски устав и стварају се правно-друштвене регулативе нове Србије (кнежевине).

Кнез Милош је био одличан привредник и знао је да свака држава треба да има и своју привреду. Није волео „налицкане” саветодавце, али је звао и омогућавао свима рад у својој делатности. Послао је у Беч 1834. године на анализе узорке воде из шест бања Србије и издао кратку наредбу: „Све бање које су радиле у римско и турско време, морају одмах да раде.” У Брестовцу, код Бора, наредио је 1837. године изградњу бање са парком, а исте године почела је са радом Сокобања, у којој је довео лекара из Аустрије Леополда Ерлиха. У Крагујевцу је 1833. године основана штампарија. А. Вајнгартнер је објавио свој путопис о рудном благу Србије, на немачком језику 1820. године, а на српском језику 1822. године. Прва болница у Србији основана је у Шапцу 1826. године.

Најпознатијег европског геохемичара и рударског инжењера барона Хердера, професора на Рударској академији у Фрајбергу (Саксонија), Милош је довео за саветника и платио му 2.000 златних дуката да за десет недеља обиђе и истражи рудоносна подручја источне, централне и западне Србије, што је барон Хердер и урадио 1835. године и сачинио детаљан стручни извештај „Хердеров пут по Србији”, који је публикован 1845. године на српском и 1846. године на немачком језику.

Француски геолог Ами Дуе такође је истраживао рудна лежишта по Србији 1835. године. Прва српска барутана у Страгарима обновљена је и проширена 1837. године. Први рудник угља, Милива код Деспотовца, отворен је 1839. године. Прва Вајфертова „Кнежева пивара” у Београду основана је 1940. године.

Све наведено урађено је за време прве Милошеве владавине.

Кнез Милош је био велики донатор и задужбинар. Његови конаци и цркве и данас се користе.

Многи наводе Милошеве приватне мане, али занемарују обичаје и схватања у тадашњем друштву. И у првој, и у другој владавини, Милош је много допринео укупном развоју Србије. Већ дуго година недовољно се цене резултати рада кнеза Милоша који је створио политичке и привредне основе будуће државе Србије.

Проф. др Бранислав Николић,
редовни члан Академије инжењерских наука Србије и Инжењерске академије Србије, Нови Београд