„Бусплус” баласт за градског превозника

У писму „Нерационално пословање у ГСП-у”, објављеном 21. августа у овој рубрици, читалац набраја шта би требало учинити да се поправи иначе веома лоше стање у градском превозу, али чини једну грешку. Наиме, меша две ствари – цена карте за пензионере који нису напунили 65 година није срамотно ниска, јер износи 1.120 динара месечно за прве две зоне. Цена карте за све грађане старије од 65 година, били пензионери или не, јесте само 407 динара годишње. Као пензионер са исподпросечном пензијом, сложићу се да то јесте мало, нарочито ако се упореди са ценом карте за незапослене, која је такође 1.120 динара месечно.

Има још један начин да порасту приходи ГСП-а – да се откачи од „бусплуса” (знам да се фирма не зове тако, али да не збуњујем читаоце). Према Горану Весићу, од карата се наплати седам милијарди динара годишње, а „бусплус” узима 8,53 одсто, или 600 милиона. Ето ГСП-у још више од пет милиона евра годишње. Јесте да би ГСП тада преузео и контролоре, али ако урачунамо тих 200–250 људи и њихове мале плате и доприносе (ако су уопште пријављени како треба; мислим да део контролора град већ сад плаћа), опет остаје чистих 450–500 милиона динара, или око четири милиона евра на годишњем нивоу. И колико може да кошта израда картица које нам „бусплус” наплаћује 250 динара?

Према лошем уговору о лошем послу, који нам је оставила претходна власт, а ова садашња категорички тврдила да ће да га се ратосиља, па се волшебно предомислила, град у 2019. години може да откупи „бусплус” систем за милион евра (уговор важи до 2022). Зашто град не плати тај милион и добије сигурних десет милиона евра прихода у наредне две године? Буџет, наводно, никад није био већи, само на фонтану на Славији, поред које сви пролазе као поред турског гробља, бачено је двоструко више, а на новогодишње украсе 6–7 пута толико. Коме иде у прилог да се град одрекне толиког новца?

Милан Марковић,
Београд