Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска државност

У стотом, јубиларном, „Колу” Српске књижевне задруге објављена је студија Радоша Љушића (1949), професора Филозофског факултета, шефа катедре за Историју српског народа у новом веку и управника Одељења за историју Филозофског факултета (тренутно директора Завода за уџбенике у Београду), под насловом „Српска државност 19. века”. На јучерашњем представљању књиге говорио је Милорад Екмечић.

Књига говори о Србији, Црној Гори, српско-црногорским односима, аутономији Срба у Хабзбуршкој и Османској монархији, а посебно поглавље је посвећено државности и националној интеграцији. Књига је илустрована драгоценим картама које говоре више од сваког текста. Професор Екмечић је као посебан квалитет ове студије истакао укључивање Војводине, Босне и Херцеговине (Босанског пашалука) и Војне границе, у разматрања проблема српске државности у 19. веку.

Под српском државом, професор Љушић подразумева српску и црногорску државу. Државотворни развој двеју грана српског рода изложен је посебно, али не и планови за национално ослобођење и изградњу заједничке државе Срба. У засебан одељак издвојени су односи Срба и Црне Горе, као и њихово држање према ослободилачким покретима неослобођеног дела српског народа. У посебну целину сврстан је и одељак о српској државности у Хабзбуршкој монархији и у Турском царству, док су међусобне везе са Србијом и Црном Гором приказане у одељцима о тим српским државама. У јужној Угарској (Војводина) и у Босанском пашалуку (Босна и Херцеговина) српска државна идеја није била довољно јака да би и на тим просторима створила српске државе. Стога су носиоци идеје српског уједињења остали Србија и Црна Гора, чије ривалство је више штетило него доприносило њеном остварењу.

У овој књизи, истиче Љушић, предност су имале државотворне идеје и процеси, државне институције, док су друштво и његови проблеми остали у позадини и наглашени само онда када је било неопходно да се боље схвати настанак држава, њихове функције и њихове улоге у повести српства.Држава, подвлачи Љушић, настаје и нестаје у крви. Стога су ратови и револуције добили више простора од других догађаја и појава које посредно или непосредно прате настанак, развој и функционисање државе. 

З. Р.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.