Вукова кућа

Не знам шта је жалосније: да ли стање у којем се налази кућа Вука Караџића, у Тршићу, или начин на који се држава "бори" с тим проблемом?!
Наиме, кућа је пред урушавањем, а свест надлежних о значају очувања реформаторског дома ни близу ускрснућа. Држава нема, па нема тих неколико милиона динара, преко потребних за обнову. Куће, не свести и савести. Али зато зна ко има. Добри стари народ, наравно.
По легендарном систему самодоприноса, покренута је акција за прикупљање новца, по принципу - ко не да, клемпаве му уши.

Омиљен вид решавања проблема на Балкану. Ако ли се, пак и не сакупи довољно новаца, ето идеалног начина да се кривица свали на сужње: "Ма није овај народ ни заслуживао таквог великана, када не може ни дом да му сачува. Ми смо им дали шансу, одрешене руке и три жиро-рачуна, али...".

Море, срећа наша па је реч о скромној приземљуши. Шта да нам је запала обнова кућа неког од "нововеликана", која само у темељу има између 600 и 1.000 метара квадратних, плус базен, сауна... Замислите акцију: "Сачувајмо домове хероја транзиције". Наредне четири генерације не би ни за цреп успеле да сакупе...

Но, вратимо се Вуковом дому, док за то још има времена. Кроз сличну агонију су прошле и родне куће Михајла Пупина, Милутина Миланковића..., свих оних "маргиналаца" који баш ни са чим нису задужили ову државу да им чува чатмаре. Народ јесу, па нека народ и плаћа!

Додуше, можда је све ово тек принципијелна политика надлежних, који су најавили беспоштедну борбу с дивљом градњом. Може се претпоставити да дом Караџића нема баш све потребне папире и да није у поступку легализације, па самим тим и не постоје законске основе за финансијску интервенцију државе. Јесу Вукове заслуге велике, али где је у свему томе поседовни лист? Чему толика реформа и описмењавање кад није оставио ни слова о дозволи за градњу, па сад држава мора да се "довија".

Можда је компромисно решење да се кућа лепо сруши, парцела преда неком предузимачу, који ће на том месту подићи велелепни тржни центар и наденути му име "Вук Караџић". Суштина остаје иста, а школарци ће и убудуће имати где да одлазе на наставне екскурзије, да сврате на еспресо, нес кафу и пазаре фирмирану гардеробу, додуше.

На великом смо тесту, нема збора. Прођемо ли га успешно, можда нам сутра западне част да сакупљамо прилоге и за обнову неке министарске викендице, спомен-дома посланичког прегалништва... Ко зна?

Још само за крај, ево, паде ми на памет, да није грешком овај Караџић побројан међу "оне" Караџиће, чија ће имовина бити "замрзнута"?!

Може бити да је "надзорни орган" из познатог летовалишта с најлепшом плажом у Холандији стопирао евентуалне радове, под изговором да држава Србија не сме ни у ком погледу да помаже Караџиће, од којих год они били.

Било како било, смилуј се, ветре, и не дувај над Тршићем, док ми, ево, скупљамо паре. Дугујеш нам још толико...