Vukova kuća

Ne znam šta je žalosnije: da li stanje u kojem se nalazi kuća Vuka Karadžića, u Tršiću, ili način na koji se država "bori" s tim problemom?!
Naime, kuća je pred urušavanjem, a svest nadležnih o značaju očuvanja reformatorskog doma ni blizu uskrsnuća. Država nema, pa nema tih nekoliko miliona dinara, preko potrebnih za obnovu. Kuće, ne svesti i savesti. Ali zato zna ko ima. Dobri stari narod, naravno.
Po legendarnom sistemu samodoprinosa, pokrenuta je akcija za prikupljanje novca, po principu - ko ne da, klempave mu uši.

Omiljen vid rešavanja problema na Balkanu. Ako li se, pak i ne sakupi dovoljno novaca, eto idealnog načina da se krivica svali na sužnje: "Ma nije ovaj narod ni zasluživao takvog velikana, kada ne može ni dom da mu sačuva. Mi smo im dali šansu, odrešene ruke i tri žiro-računa, ali...".

More, sreća naša pa je reč o skromnoj prizemljuši. Šta da nam je zapala obnova kuća nekog od "novovelikana", koja samo u temelju ima između 600 i 1.000 metara kvadratnih, plus bazen, sauna... Zamislite akciju: "Sačuvajmo domove heroja tranzicije". Naredne četiri generacije ne bi ni za crep uspele da sakupe...

No, vratimo se Vukovom domu, dok za to još ima vremena. Kroz sličnu agoniju su prošle i rodne kuće Mihajla Pupina, Milutina Milankovića..., svih onih "marginalaca" koji baš ni sa čim nisu zadužili ovu državu da im čuva čatmare. Narod jesu, pa neka narod i plaća!

Doduše, možda je sve ovo tek principijelna politika nadležnih, koji su najavili bespoštednu borbu s divljom gradnjom. Može se pretpostaviti da dom Karadžića nema baš sve potrebne papire i da nije u postupku legalizacije, pa samim tim i ne postoje zakonske osnove za finansijsku intervenciju države. Jesu Vukove zasluge velike, ali gde je u svemu tome posedovni list? Čemu tolika reforma i opismenjavanje kad nije ostavio ni slova o dozvoli za gradnju, pa sad država mora da se "dovija".

Možda je kompromisno rešenje da se kuća lepo sruši, parcela preda nekom preduzimaču, koji će na tom mestu podići velelepni tržni centar i nadenuti mu ime "Vuk Karadžić". Suština ostaje ista, a školarci će i ubuduće imati gde da odlaze na nastavne ekskurzije, da svrate na espreso, nes kafu i pazare firmiranu garderobu, doduše.

Na velikom smo testu, nema zbora. Prođemo li ga uspešno, možda nam sutra zapadne čast da sakupljamo priloge i za obnovu neke ministarske vikendice, spomen-doma poslaničkog pregalništva... Ko zna?

Još samo za kraj, evo, pade mi na pamet, da nije greškom ovaj Karadžić pobrojan među "one" Karadžiće, čija će imovina biti "zamrznuta"?!

Može biti da je "nadzorni organ" iz poznatog letovališta s najlepšom plažom u Holandiji stopirao eventualne radove, pod izgovorom da država Srbija ne sme ni u kom pogledu da pomaže Karadžiće, od kojih god oni bili.

Bilo kako bilo, smiluj se, vetre, i ne duvaj nad Tršićem, dok mi, evo, skupljamo pare. Duguješ nam još toliko...