Паприка, купус и ћевапи – може, али без ширења смрада

Јесен мирише на печену паприку, а зима на прасетину и рибу. У пролеће се шири „арома” просутог киселог купуса, док се преко лета „инхалирамо” испарењима с роштиља. Неки од ових мириса буде носталгију и сећају на детињство, појаве се и брзо прођу. Има и оних с дужим роком трајања, чије удисање постане права тортура. Јер колико год волели пљескавице, сигурно је да ће вам, ако се успављујете и будите уз мирис цврчећег роштиља, од тога постати мука. Уз багете и кроасане, за доручак многи замишљају да су у Паризу... Али идилу им брзо поквари помисао на то да пекар Миле управо ставља петнаесту туру бурека у пећницу.

У једном тренутку, ако смо предуго изложени истом мирису, неизбежно је да почнемо да га доживљавамо као непријатан. Али колико год то било иритирајуће – углавном није опасно. Осим, наравно, уколико не разљутите комшију, припремајући јако мирисну храну на тераси, баш поред његовог прозора.

– Печење паприке је сезонски посао и дешава се недељу-две у току целе године и то не може бити забрињавајуће. Али кад је реч о роштиљу, печењарама и пекарама, штетност тих мириса зависи од тога шта пеку (да ли ту има уља) и каква се врста горива користи, то јест да ли је то угаљ, јесу ли пећи на дрва или на струју. Трећи фактор је систем вентилације, односно да ли постоји филтрација отпадних гасова. Уколико се овакве делатности обављају у контролисаним и законом прописаним условима, нема никакве опасности – објашњава Андреј Шоштарић, доктор хемијских наука из Градског завода за јавно здравље, додајући да сама храна није препозната као извор емисије загађујућих материја.

Мириси, додаје он, нарушавају комфор иако најчешће нису опасни. Али...

– Они могу да маскирају неке друге опасне материје. Та мирисна компонента није обухваћена законом, али постоји јасна регулатива која прописује физичко-хемијски састав ваздуха и препознаје једињења која су штетна. Зато постоје и граничне вредности за квалитет ваздуха. Неке компоненте имају свој карактеристичан мирис, али се не препознају по њему, него се њихово присуство потврђује јасним аналитичким методама – објашњава Шоштарић.

Да мириси који се шире градом углавном немају негативан ефекат на здравље људи, сматра и др Невенка Димитријевић из Дома здравља „Вождовац”.

– Они који само пролазе поред роштиља и других извора разних мириса, нису угрожени и ништа им се неће десити. Друга је ствар што није баш пристојно да се такви мириси осећају у градској средини. Али онај ко стално ради, рецимо, за роштиљем, стоји поред њега и непрекидно удише честице које се ослобађају, може имати проблема с плућима. Пошто дим може бити канцероген, уколико за то имају генетску предиспозицију, они могу добити и неке малигне болести, најчешће дисајних путева – каже Димитријевићева.

Загађујуће материје од дима из фабрика, котларница и сличних објеката контролише инспекција за заштиту животне средине. Надзиру се правна лица, а физичка не, кажу из секретаријата за инспекцијске послове. Инспектор за заштиту животне средине против оних који загађују може предузети одговарајуће мере које прописује Закон о заштити животне средине.

– Пошто грађани имају проблеме с коришћењем станова у близини угоститељских и објеката брзе хране, пекара и слично, почела је да се ради одлука којом ће бити прописани услови у погледу уређаја и опреме за одвођење дима, паре, мириса и других непријатних емисија, ради спречавања њиховог ширења у околину – додају из Секретаријата за инспекцијске послове.

У сферу интересовања Секретаријата за послове комуналне полиције не спада мирис као мирис, већ они комуналним проблемом сматрају само припрему намирница на отвореном простору.

– Забрањено је паљење ватре на јавним зеленим површинама, што се често дешава приликом печења роштиља и паприка. За непоштовање наведене забране комунални инспектор, односно комунални милиционар издаје прекршајни налог у складу са законом, те ће се за наведени прекршај казнити предузеће или друго правно лице новчаном казном у износу од 50.000,00 динара, новчаном казном од 10.000,00 динара одговорно лице у предузећу и у другом правном лицу, новчаном казном од 30.000,00 динара предузетник, а новчаном казном од 10.000,00 динара казниће се физичко лице за исти прекршај – речено је из овог секретаријата.