Ревијални почетак

Ми већ дуже време не пратимо светске токове у певачкој, посебно оперској уметности, не знамо ко су звезде у успону великих оперских кућа нити које су већ на заласку. Анђела Георгију је пре двадесет и више године почела своју блиставу каријеру у Метрополитену и свим водећим светским оперским кућама. Тада смо је гледали и слушали заједно са Робертом Алањом у сјајним продукцијама Пучинија, аутора који је постао њен заштитни знак.

Прелепе појаве, маркантна, увек запажена, Анђела Георгију је ове вечери имала достојног партнера у младом тенору у успону, Чарлсу Кастронову. И како то младост увек хрли ка својим врхунцима, снагом гласа у дуетима је покривао сопранисткињу која је пленила већ самом својом појавом, женском кокетеријом.

Било би идеално да смо велику уметницу могли да пратимо на сцени, у једној од њених водећих улога (Тоска, на пример), јер избор аутора и нумера у концертној верзији никада не даје потпуну слику и доживљај, без обзира на то што је пратња великог симфонијског састава била сасвим примерена значају концерта.

Чули смо свакако некадашњи сјај интерпретације, пијана и поуздане висине, али се нисмо отели утиску да је пре више од двадесет година Георгију била на позицијама садашњих корака младог, амбициозног тенора Кастронова. У споју младости и искуства изродили су се одломци Ф. Чилее из опере „Адријана Лекуврер”, Гуноови из „Ромеа и Јулије”, Пучинијеви из „Боема”. Не увек и на највишем уметничком нивоу.

Неколико засебних арија које је отпевала Георгију демонстрирало је њен однос према вокалној уметности, са много глуме, уз покрет и мимику, одушевила је бројну публику која је реаговала акламацијама и цвећем са балкона.

Оркестар није био само пратња певачима, он је имао значајне наступе у Шостаковичевој Свечаној увертири, у Корсаковљевој Фантазији на српске теме оп. шест (колико да се и нешто српско чује на отварању овогодишњег Бемуса), у ефектној Глинкиној увертири за „Руслана и Људмилу”.

Изненађујуће, усред другог дела концерта појавио се Равелов Ла Валс, озбиљна, обимна и раскошна у бојама и ритму, композиција која је обележила овај наступ РТС са диригентом Суђићем. У овом програму њој сигурно није ту било место, али нама је било драгоцено. Било је изнад просечног и уобичајеног.

Ипак, ревијални почетак Бемуса није понудио иновативност и садржајност очекивану за овакву прилику, а већ смо навикли да велике светске певаче слушамо на заласцима њихових каријера. Кад би се потрудили да нам доведу Ану Нетребко док је још у зениту вокалног умећа, знали бисмо да и Бемус корача ка врхунским дометима.