Најмање депресивних у Шумадији

Сваки четврти становник наше земље има симптоме депресије, а највећи број људи који носе претешко бреме туге живи у региону јужне и источне Србије, показало је велико национално истраживање које је спровела компанија „Алкалоид” у готово свим домовима здравља на узорку од 2.060 испитаника, узраста од 18 до 87 година. Како у разговору за наш лист објашњава др Милан Латас, психијатар на Клиници за психијатрију и доцент на Медицинском факултету у Београду, резултати овог истраживања такође показују да свака четврта особа у нашој земљи осећа нервозу, забринутост и стрепњу од блиске будућности.

– Ово истраживање започели смо пре годину дана, а у узорак су ушли пацијенти лекара опште праксе који су услуге примарне здравствене заштите користили из различитих разлога – почев од грипа до кардиолошких проблема. Другим речима, они су дошли код лекара због потпуно других здравствених проблема, али смо њихов долазак искористили да установимо да ли имају симптоме депресије и анксиозности. Да би дошли до ових одговора питали смо их да ли имају смањено интересовање за обављање свакодневних активности, да ли се осећају празно и нерасположено, имају ли проблем са несаницом или прекомерним спавањем, да ли осећају стални умор, смањен или појачан апетит, да ли имају проблема са концентрацијом или негативну слику о себи.

Такође смо их питали да ли се често осећају нервозно, да ли претерано брину о различитим стварима, имају ли проблем са опуштањем и да ли се лако наљуте или изнервирају – објашњава наш саговорник, који ће са овим истраживањем данас упознати стручну јавност на 46. едукативном семинару Клинике за психијатрију КЦС под називом „Психијатрија и култура”.

Анализирајући одговоре анкетираних, аутори овог истраживања дошли су до закључка да четвртина особа у општој популацији има симптоме депресије, а петина њих пати од анксизности и живи са константним страхом од будућности.

– Оно што нас је посебно забринуло јесте чињеница да код око 60 одсто особа симптоме депресије и анскиозности лекари нису препознали, па оне нису тражиле помоћ стручњака нити лечене – иако те особе немају дијагнозу, имају симптоме ових менталних поремећаја. Парадоксалан је податак да у региону јужне и источне Србије, где постоји највећи број психијатара по глави становника, има највише депресивних особа. Резултати овог истраживања такође показују да у Шумадији и централној Србији живи најмање депресивних особа у земљи – закључује др Милан Латас.

Такође је истраживањем утврђено да је 17 одсто особа код  којих су сада констатовани симптоми депресије, раније имало ову дијагнозу а шанса да се „оболи” од меланхоличног погледа на свет расте са старошћу. Осим тога, образованије особе ређе имају депресивне епизоде.

Иако статистика Светске здравствене организације сведочи да се свака четврта особа на планети суочи са неким менталним проблемом током живота, психијатријски болесници често осећају да су одбачени од друштва и неприхваћени. У жељи да испита ставове наших суграђана и будућих доктора о особама са душевним сметњама, др Нађа Марић са Клинике за психијатрију КЦС је у сарадњи са својим колегама урадила истраживање на узорку од 506 особа из опште популације и 562 студената Медицинског факултета и Војномедицинске академије, чији су резултати показали да су наши суграђани већински благонаклони према овој популацији.

– Што су људи образованији, имају мање предрасуда o особама са менталним сметњама. Важи и обрнуто – они што мање знају, нетолерантнији су према другачијима од себе. Охрабрује податак да у нашем друштву, ипак, преовлађују позитивни ставови према особама са душевним сметњама, а идеја о оснивању центара за ментално здравље масовно је прихваћена. Будући доктори медицине имају повољније ставове од опште популације, док мушкарци и особе у трећем животном добу показују вишак предрасуда и мањак толеранције – што смо старији емпатија се смањује – закључила је др Нађа Марић.