Дирљива улога Станке

Улога Станке је лепа и захвална за младог сопрана. За разлику од  Коштане, лакше је и питкије написана, приближнија је нашем мелосу и било је уживање певати је, каже Евгенија Јеремић, 28-годишња сопранисткиња која се представила домаћој публици у опери „На уранку” Станислава Биничког, изведеној премијерно прексиноћ на сцени националног театра у Београду. За ово музичко дело либрето је писао Бранислав Нушић, а реч је о трагичном љубавном троуглу младог српског пара и турског аге у време турске владавине. Неке од нумера из опере познате су у народу, попут оне „Кад би знала, дилбер Стано”.

– Станка ми је позната из ђачких дана. Као ученица средње школе наступала сам у хору, баш кад је реч о овој опери, редитељ је био Бора Поповић, а Станку је интерпретирала моја професорка са ФМУ Виолета Панчетовић Радаковић. Потом сам пре пет сезона са Оперским студијом ФМУ изводила исту ову ролу на малој сцени Народног позоришта. Дирнула ме је судбина Станке јер је то тема са којом свако од нас може да се повеже. Сви смо имали неостварене љубави, али поред тога је приказан и њен статус у друштву, који је говорио о томе да она није могла много да бира и одлучује о себи – додаје уметница.

Ведра и насмејана Евгенија Јеремић, коју на више страна хвале музички зналци на разговор за „Политику” дошла је у патикама, фармеркама и са ранцем. Ова млада оперска уметница којој се смеши чак и инострана каријера не види себе у гламурозном издању и сматра да је много важније добро певати.

– Моји утисци о опери Станислава Биничког „На уранку” веома су позитивни, још од почетка припрема, имали смо лепу атмосферу, пуну подршку редитељке Ане Глигоровић, кореографа Милоша Кецмана и диригента Стефана Зекића. Ана Григоровић имала је замисао да у представу укључи драмски елемент и стога је са нама на сцени и глумац Ненад Хаџи Маричић.

Наша саговорница углавном пева улоге првог фаха као што је Мими у „Боемима”, Виолета у „Травијати”, Розалинда у оперети „Слепи миш”, Дездемона у „Отелу”, а крајем прошле сезоне чули смо је у две представе „Коштане” у насловној роли, а и почетком ове наступала је на Бемусу и у Врању на отварању обновљеног позоришта.

– Баш сам се пронашла у улози Коштане, иако ми је било потребно дуже време да се уклопим у музику и режију. Коњовићев музички језик није захвалан за певаче, али како сам стала на сцену све се некако слегло. И та магија позорнице ме обухватила, потпуно сам се препустила лику и дозволила сам да покажем нешто своје – каже млада уметница.

Занимљиво је да ће Евгенија Јеремић Микаелу из опере „Кармен” певати прво у Токију фебруара 2020. иако до сада није имала прилику да је изведе у Београду.

– Учествовала сам на аудицији у Токију, а жири је одлучио да од 77 кандидата ја певам Микаелу и бићу уједно прва Европљанка која ће интерпретирати улогу првог фаха у једној од њихових оперских кућа.

Иницијатива за ову аудицију је потекла од Центра „Гварнеријус” и Тадашија Нагаија бившег јапанског амбасадора у Србији, који је велики поштовалац музике.

Евгенија Јеремић, која је прве награде освајала на важним међународним такмичењима, о будућности размишља овако:

– Не знам шта ме чека, али не бих волела да жалим за нечим. Битан ми је мир који ћу осећати у професији којом се будем бавила. Свеједно је да ли ћу бити педагог или оперска уметница, желим да осећам задовољство, чисту савест и мир у себи. Тим параметрима тежим. За сваког од нас има места на овом свету.