Змијска фотеља

На аукцији у париском „Гран палеу” 2019. године, „Змијска фотеља”, дизајнерке Ајлин Греј из 1912. године, продата је за 22 милиона евра, то јест за 28 милиона америчких долара. То ову фотељу чини најскупљом фотељом на свету!

Шта је то што ову фотељу чини тако драгоценом, скупоценом и заводљивом? Свакако не њена удобност, јер је удобна таман толико колико и свака друга добра фотеља на свету. Није реч ни о материјалу, јер се ради о кожним јастуцима и лакираном дрвету. Реч је о два славна имена – једно је модни креатор Ив Сен Лоран, друго је дизајнерка ентеријера Ајлин Греј, први као власник фотеље, друга као њена дизајнерка.

Дизајнерка је у раном периоду свога стваралаштва била инспирисана егзотичном уметношћу дивље Африке, њеним мистеријама са аромом опасности и авантуре. Њена је жеља била да постигне равнотежу између отмености, луксуза и декаденције с једне стране, и наговештаја неистражене дивљине с друге, а све у оквиру раскошног париског апартмана „Мадам Леви”.

Када је много година касније Ив Сен Лоран дошао у посед ове фотеље, она је постала део колекције скупоцених предмета његове виле у Маракешу, коју је делио са својим животним сапутником Пјером Баржеом. Ову вилу изван црвених зидина Маракеша, једног од четири мароканска краљевска града, окружену зеленилом и утонулу у прелепе вртове, пар је напунио скупоценим намештајем, ексцентричним детаљима, фантастичним сликама француских оријенталиста, луксузним тканинама, теписима и завесама, бизарним на комбинацијама мароканског стила и модерног функционализма. Фотеља о којој је реч уистину се представља као сведок времена дугог читав један век. 

 Ајлин Греј (1878−1976)

Једна од ретких дизајнерки свога времена, рођена је у Ирској аристократској породици, студирала је на Уметничкој школи „Слејд” у Лондону, да би касније отишла у Париз и становала у улици Бонапарте све до краја свог дугог живота. Аутентична дизајнерка ентеријера двадесетих и тридесетих година прошлог века, истицала се у свету једне, у то време, изузетно мушке професије. Високо мишљење о њој имали су Ле Корбизије и други представници Баухауса. У раној младости, јапански уметник Сугавара открио јој је лепоту и примену лака у ентеријеру и намештају, и она га је применила за израду ексклузивних ентеријера који постају статусни симбол богатих кругова у Паризу. Никада није марила за израду серијског намештаја за масовну производњу. Експериментисала је са егзотичним материјалима − кожама дивљих животиња као што су тигар и леопард, змије, чак и ајкуле. Обожавала је параване. Касније се приклонила модернизму и геометризму, експериментишући са механизмима који омогућавају флексибилност намештаја. После Другог светског рата пала је у заборав, а када је у дубокој старости (97 година) умрла у свом дому у Паризу, била је готово непозната. Две деценије касније је „откривена”, а данас је славе и присутна је у свим књигама о архитектури и дизајну ентеријера 20. века.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs