Zmijska fotelja

Na aukciji u pariskom „Gran paleu” 2019. godine, „Zmijska fotelja”, dizajnerke Ajlin Grej iz 1912. godine, prodata je za 22 miliona evra, to jest za 28 miliona američkih dolara. To ovu fotelju čini najskupljom foteljom na svetu!

Šta je to što ovu fotelju čini tako dragocenom, skupocenom i zavodljivom? Svakako ne njena udobnost, jer je udobna taman toliko koliko i svaka druga dobra fotelja na svetu. Nije reč ni o materijalu, jer se radi o kožnim jastucima i lakiranom drvetu. Reč je o dva slavna imena – jedno je modni kreator Iv Sen Loran, drugo je dizajnerka enterijera Ajlin Grej, prvi kao vlasnik fotelje, druga kao njena dizajnerka.

Dizajnerka je u ranom periodu svoga stvaralaštva bila inspirisana egzotičnom umetnošću divlje Afrike, njenim misterijama sa aromom opasnosti i avanture. Njena je želja bila da postigne ravnotežu između otmenosti, luksuza i dekadencije s jedne strane, i nagoveštaja neistražene divljine s druge, a sve u okviru raskošnog pariskog apartmana „Madam Levi”.

Kada je mnogo godina kasnije Iv Sen Loran došao u posed ove fotelje, ona je postala deo kolekcije skupocenih predmeta njegove vile u Marakešu, koju je delio sa svojim životnim saputnikom Pjerom Baržeom. Ovu vilu izvan crvenih zidina Marakeša, jednog od četiri marokanska kraljevska grada, okruženu zelenilom i utonulu u prelepe vrtove, par je napunio skupocenim nameštajem, ekscentričnim detaljima, fantastičnim slikama francuskih orijentalista, luksuznim tkaninama, tepisima i zavesama, bizarnim na kombinacijama marokanskog stila i modernog funkcionalizma. Fotelja o kojoj je reč uistinu se predstavlja kao svedok vremena dugog čitav jedan vek. 

 Ajlin Grej (1878−1976)

Jedna od retkih dizajnerki svoga vremena, rođena je u Irskoj aristokratskoj porodici, studirala je na Umetničkoj školi „Slejd” u Londonu, da bi kasnije otišla u Pariz i stanovala u ulici Bonaparte sve do kraja svog dugog života. Autentična dizajnerka enterijera dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, isticala se u svetu jedne, u to vreme, izuzetno muške profesije. Visoko mišljenje o njoj imali su Le Korbizije i drugi predstavnici Bauhausa. U ranoj mladosti, japanski umetnik Sugavara otkrio joj je lepotu i primenu laka u enterijeru i nameštaju, i ona ga je primenila za izradu ekskluzivnih enterijera koji postaju statusni simbol bogatih krugova u Parizu. Nikada nije marila za izradu serijskog nameštaja za masovnu proizvodnju. Eksperimentisala je sa egzotičnim materijalima − kožama divljih životinja kao što su tigar i leopard, zmije, čak i ajkule. Obožavala je paravane. Kasnije se priklonila modernizmu i geometrizmu, eksperimentišući sa mehanizmima koji omogućavaju fleksibilnost nameštaja. Posle Drugog svetskog rata pala je u zaborav, a kada je u dubokoj starosti (97 godina) umrla u svom domu u Parizu, bila je gotovo nepoznata. Dve decenije kasnije je „otkrivena”, a danas je slave i prisutna je u svim knjigama o arhitekturi i dizajnu enterijera 20. veka.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs