Дух једног времена

Књига мр Дејана Вукићевића „Библиографија часописа Дело(1955-1992)” биће повод за данашњу панел-дискусију одинамици књижевног живота послератне српскекњижевности, која ће се одржати у Вуковој задужбини (Краља Милана 2) у Београду, са почетком у 11 часова. Поред аутора књиге, у разговоруучествују: Мухарем Первић, Ђорђије Вуковић, Јовица Аћин, Гојко Тешић, Ратко Пековић, Предраг. Ј. Марковић и Јован Ћирилов. Књигу је објавио Институт за књижевност и уметност из Београда (у оквиру чијег пројекта „Место и улога периодике у новијој српској књижевности” је и потекла замисао за настанак ове студије), асуиздавачи су Народна библиотека Србије и Матица српска из Новог Сада.

У Вукићевићевој књизи „Библиографија часописа Дело(1955-1992)” наведени су сви чланци објављени у једном од најзначајнијих српских књижевних часописа. Потомдетаљно представљен његов први број, и начињен преглед рецепције овог гласила у ондашњој штампи. Вероватно најважнији део студије чини поглавље о књижевним полемикама између два (поред „Летописа Матице српске” и „Књижевности”), у оно време водећа, књижевна гласила – „Дела” и „Савременика”. Аутор је, такође, пружио увид у уређивачку политику листаали и у начин формирања редакција и сарадничких листа, док је у поглављу Цензура осветлиоједан од проблема који од самих почетака прати штампу уопште.

Подсетимо да је „Дело” основао Нолит 1955. године, а по рубрикама првог броја најављена је и његова концепција: Записи (есејистика, мемоарска и путописна проза), Сведочанства (документарни прилози), Коментари (савремени и полемички текстови), Кула вавилонска (рубрика посвећена проблемима књижевног превођења), На текућој траци, Савременици, Ставови, Истраживања…

„Дело”је излазило више деценија и значајно утицало на ритамкњижевних промена у националној литератури, не ретко дајућитон њеним полемичким сучељавањима. Занимљиво је да је за 38 година часопис променио свега пет уредника. Оскар Давичо „Дело” уређује непуну годину дана, Антоније Исаковић, Јовица Аћин и Слободан Благојевић шест до седам година, док је Мухарем Первић уредничку дужност обављао безмало 20 година. Споменимо и неке од првих сарадника „Дела”: Павла Угринова, Владана Десницу, Миодрага Булатовића, Бранка Миљковића, Драгана Колунџију, Јосипа Видмара, РадомираКонстантиновића, ЈованаХристића…

– Импозантна листа сарадника, обрађене теме, књижевне, естетичке, филозофске полемике које су вођене на његовим страницама, широко обухваћене скоро све области уметности, затим преводи савремених филозофа, осветљавање старих а истовремено модерних тема и личности, чине да се утицај „Дела” прошири и на време после престанка излажења. Из данашње перспективе краја, врло лако се може видети колико је „Дело” одразило дух времена, колико је ишло испред свога времена и колико је својих тема наметнуло, написао је Дејан Вукићевић у предговору књиге.