Други живот „Девојчице” Оскара Бербеље

Чачак – На обновљеном платоу између Робне куће „Инекс” и посластичарнице „Пеливан” у средишту Чачка, постављена је фонтана „Девојчица”, рад вајара Оскара Бербеље (Аранђеловац 1921 – Београд 1999). Истовремено, Уметничка галерија „Надежда Петровић” у овом месту приредила је монографију о вајару која ће бити представљена 17. децембра у Дому културе, поводом дана града.

„Памтећи допринос чувене породице Бербеља нашем граду тражени су погодан тренутак и место де се поново постави фонтана која је својевремено стајала испред зграде поште. Старији суграђани се сећају, скулптура ’Девојчице’ у фонтани је ту стајала од 1959. године до почетка деведесетих када је демонтирана а на њено место постављен споменик нашем великом војсковођи, војводи Степи Степановићу. Фонтана је премештена ближе службеном улазу у Чачанску банку. Пре око 15 година скулптура из фонтане је изваљена и бачена на дно степеништа у ’Градској рупи’. Од тада је била у депоу Галерије, чије је власништво”, саопштено је из УГ „Надежда Петровић”.

Галерија поседује 13 скулптура добијених на поклон од овог уметника. Давних шездесетих у дворишту Галерије постављене су две, а три скулптуре 2010. у Градском парку.

Обнова платоа код такозване Градске рупе била је добар повод да се у склопу уређења тог простора у средишту града постави фонтана и у њој дело са значајном завичајном бојом. Реч је о првој фонтани и уједно првом модернистичком кипу у граду.

Оскар Бербеља урадио је и унутрашње уређење Дома културе и рељеф „Пуж” по коме је зграда препознатљива, а Бербељиних скулптура има и у граду и околини, најпознатији је споменик у Гучи. Један део данашњег јавног предузећа „Градско зеленило” произашао је из каменорезачке радионице Оскаровог оца Франческа Бербеље.

Франческо је рођен 1896. у околини Перуђе и као припадник италијанске војске заробљен 1915. у Новој Горици и депортован у Мађарску. Затим је у Великом Бечкереку упознао будућу супругу, Румунку, и убрзо се запослио у мајдану „Венчац” у Аранђеловцу, чији је власник био такође Италијан. У Чачак је приспео 1924. и ту остао све до краја живота (1977) држећи каменорезачку радњу у Циганмали, преко пута биоскопа „Праг”. Један од његових синова, Оскар, завршио је академију у Београду на одсеку за примењено вајарство, и аутор је бројних уметничких дела, углавном у камену и стаклу.