Борба против глади коштаће 20 милијарди долара годишње

Према извештајима агенција
Рим – Уједињене нације ће обезбедити додатне 1,2 милијарде долара помоћи за 75 милиона људи у 60 земаља које је најтеже погодило драстично поскупљење хране у свету, саопштила је директорка Светског програма за храну Жозет Ширан током другог дана великог самита који се одржава у Риму.

Домаћин и организатор тродневног самита је Организација УН за храну и пољопривреду (ФАО), а повод су галопирајуће цене основних прехрамбених производа које прете да армију од 850 милиона гладних у свету повећају за још сто милиона, уз додатну опасност од побуна које би угрозиле стабилност у појединим земљама.

Поскупљење хране од 83 одсто за последње три године пробудило је авет глади и довело до протеста и побуна у више држава Африке и Азије.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун оценио је да је скуп већ остварио успех, јер је показао одлучност, заједничку одговорност и донео обећања да ће се у годинама које долазе доносити праве одлуке о улагању у аграр.

Он је на јучерашњој конференцији за штампу рекао да ће улагање у производњу коштати између 15 и 20 милијарди долара на годишњем нивоу како би се свет изборио са проблемом глади.

„Глад уназађује све за шта смо борили последњих година и деценија. Имамо обавезу да нешто предузмемо и да делујемо јединствено”, поручио је Бан.

У Рим је дошао и његов претходник Кофи Анан, који је у својству председника организације АГРА (Савез за зелену револуцију у Африци) потписао споразум са агенцијама УН за храну који треба да помогне повећање пољопривредне производње у Африци.

Док су првог дана самита у Риму доминирале препирке због присуства иранског председника Махмуда Ахмадинежада и председника Зимбабвеа Роберта Мугабеа, јуче су се на мети критика нашли Сједињење Државе и Бразил, два највећа произвођача биогорива, које се сматра једним од узрока повећања цена хране.

Стручњаци сматрају да су узрок скока цена хране шпекулације и енормно увећани трошкови за нафту, али и све већа употреба људске и сточне хране за производњу биогорива.

Отварајући скуп дан раније, Бан Ки Мун је рекао да би производња хране у свету морала да се повећа за 50 одсто до 2030. како би се изашло у сусрет све већој тражњи и избегле велике несташице. Обраћајући се делегатима из више од 190 земаља, међу којима је било и четрдесетак шефова држава и влада, Бан је позвао на укидање трговинских ограничења, пореза и других облика контроле који су подигли цене прехрамбених производа на највиши ниво за 30 година. Такође је затражио да се испита улога производње биогорива у прехрамбеној кризи, која према оцени Међународног института за прехрамбену политику износи 30 одсто, а по мишљењу Сједињених Држава, једног од највећих произвођача, „само два до три одсто”.

Мада поскупљење прехрамбених производа осећају и потрошачи у богатим земљама, последице су много јаче у сиромашним деловима света. У најтежем положају су Еритреја, Нигер, Коморска Острва, Хаити и Либерија.

Подаци ФАО показују да је помоћ за пољопривредне пројекте смањена 2006. на три одсто укупне помоћи са 17 одсто почетком осамдесетих година прошлог века. То је приморало најсиромашније нације света да повећају своју зависност од увоза и постану нарочито осетљиве на поскупљење хране.

ФАО процењује да приближно трећина укупне америчке производње кукуруза одлази за индустрију биогорива, а у те сврхе се користи и више од половине бразилског рода шећерне трске и производње шећерне репе у Европској унији.

Субвенционисање производње биогорива даје подстицај фармерима да се преоријентишу са производње хране.

Шеф Међународног монетарног фонда Доминик Строс-Кан нагласио је да криза с којом смо суочени није криза несташице већ скока цена, али да производња ипак мора да се повећа.

И Строс-Кан и Бан Ки Мун су у уводној речи на самиту нагласили да ограничења извоза хране нису решење јер би само преносила глад из једне земље у другу.

ФАО је затражио 1,7 милијарди долара донаторске помоћи за покретање мера за повећање производње хране. Експерти ове организације процењују да ће цене прехрамбених производа у идућих 10 година остати „знатно изнад просечног нивоа у последњој деценији”.

Ј. К.