Социјалисти ближи демократама

Чланови Главног одбора , како тврди извор „Политике” који је присуствовао прекјучерашњој седници, сматрају да СПС не сме да дозволи расписивање нових избора, јер у том случају може само да буде на губитку. Обе политичке групације које покушавају да саставе владу (СРС, ДСС и НС, с једне, и партије окупљене око ДС, с друге стране) означиле би социјалисте као главне кривце за такав развој догађаја. И аналитичари процењују да би у тој ситуацији, нашавши се између две ватре, СПС на поновљеним изборима освојио мање гласова него након мајског изјашњавања грађана.

Будући да се до сада спекулисало и да је већина чланова председништва ове странке расположена за сарадњу са ДС-ом, противници црвено-жуте коалиције унутар самог СПС-а последњу наду полагали су у Главни одбор (који има 300 чланова из целе Србије), за који се мислило да ће без резерви одбити сарадњу са демократама. Међутим, извор „Политике”, који је присуствовао седници Главног одбора СПС-а, тврди да се не може са сигурношћу тврдити да у том телу постоји већина која је за коалицију са радикалима и народњацима. Напротив.

– Појединачних „искакања” и дисонантних тонова није било, нити се о могућности коалиције са демократама јавно говорило. Међутим, из разговора са другим страначким колегама стекао сам утисак да су ПУПС и ЈС већ „преломили” да им је листа Бориса Тадића ближа, а и да је већина чланова Главног одбора наше партије расположена за сарадњу са демократама – казао је извор „Политике” из СПС-а.

Седница Главног одбора Социјалистичке партије Србије од које се доста очекивало, завршена је без неких крупнијих одлука, које би могле да ставе тачку на спекулације с ким ће ова странка правити владу. Социјалисти су прекјуче само утврдили листу посланика за републичку скупштину.

Ипак, првобитни став социјалиста да ће са представницима листе За европску Србију (ЗЕС) разговарати само уколико пропадну преговори са народњацима и радикалима, донекле је ревидиран и сада отприлике гласи: разговоре са Борисом Тадићем почеће када окончају разговоре са Војиславом Коштуницом и Томиславом Николићем.

Ово је после седнице ГО СПС-а за „Прес” потврдила и потпредседник социјалиста Славица Ђукић-Дејановић, која је објаснила да ће после преговора са оба блока, руководство странке закључке тих разговора изнети пред Главни одбор, чији ће чланови тајним гласањем одлучити о будућој коалицији.

Ипак, прецизнију процену коме је наклоњена већина у том органу, јуче није било могуће добити, будући да су највиши функционери странке били недоступни.

Једино што је за сада сигурно јесте да су чланови ГО СПС јединствени у ставу да Србија мора добити нову владу.

Члановима ГО је предочено да ће по завршетку преговора са народњацима и радикалима, СПС о формирању нове владе разговарати са ДС-ом. Чланству је, према незваничним информацијама, предочено и које ресоре нуде СРС и ДСС–НС, а према речима нашег извора социјалисти нису задовољни понуђеним. Извор „Политике” није желео да прецизира које функције у влади су им понуђене, али су неки медији ових дана објавили да је реч о месту потпредседника владе, министарству за социјална питања, пољопривреду и просвету, економске односе са иностранством, као и једном министарству без портфеља.

Како је нашем листу незванично потврђено у СПС-у, чланови Главног одбора и председништва странке заиста су дан пре одржавања прекјучерашње седнице ГО добили писмо групе од тридесетак чланова – оснивача ове странке, који од руководства траже наставак преговора о формирању владе са ДСС-ом и СРС-ом, најоштрије се противећи свакој сарадњи са ДС-ом, уз образложење да би овакав савез био политичко самоубиство. Међу потписницима овог писма наводно су академик Михајло Марковић, бивши премијер РСК Борислав Микелић, Живадин Јовановић, Радован Панков, Данило Ж. Марковић, Недељко Шиповац, Урош Шуваковић и други, али према нашим сазнањима о садржају овог писма се на Главном одбору странке није расправљало.

Други извор „Политике” из СПС-а потврдио је да је у овом тренутку Ивица Дачић ближи влади са листом За европску Србију, наглашавајући ипак да је то „променљива категорија”. Наши извори кажу да је Дачић и на седници ГО рекао да ће се наставити разговори са ДСС–НС и радикалима, али да је нагласио како „јединство у коалицији СПС–ПУПС–ЈС мора бити приоритет, оно никако не сме бити нарушено”. Из ове Дачићеве реченице, према нашим изворима, чланови ГО су закључили да су ПУПС и ЈС, у овом тренутку, ближи одлуци да се влада формира са листом ЗЕС, па се један од чланова ГО одмах јавио за реч да би рекао како „СПС никако не сме у коалицију са ’жутима’, да је тако нешто неприхватљиво…” Међутим, према нашим изворима Дачић је његову дискусију прекинуо, па се „после њега више нико није јавио за реч на ову тему”. По сазнањима „Политике”, у СПС-у постоји идеја и да ГО овласти Председништво странке да само одлучи о томе с ким ће СПС правити владу, али „и та одлука Председништва мора бити верификована на седници Главног одбора, а искуство сведочи да ГО углавном потврђује одлуке Председништва”. Ипак, ни о томе се на седници ГО прекјуче није расправљало.

Како је Дачић објаснио новинарима по завршетку седнице ГО, члановима овог органа странке представљена је информација докле се стигло у преговорима са народњацима и радикалима. Према његовим речима, тренутно се на нивоу радних група странака могуће коалиције „расправља о питању реалности” остваривања принципа социјалне правде, друштвеног статуса и социјално-економског положаја пензионера, на чему инсистира ПУПС, као и Споразума о асоцијацији и придруживању са ЕУ, на чему инсистира ЈС. Дачић је казао да ће коалиција СПС–ПУПС–ЈС наредних дана потврдити свој јединствен став о свим питањима важним за преговоре.

– Ако нема јединственог мишљења, онда је очигледно да се на тој страни не може формирати парламентарна већина – рекао је Дачић, што су многи протумачили као најаву краја преговора са ДСС–НС и СРС.

-----------------------------------------------------------

Шта каже Статут СПС

Главни одбор „одлучује да ли чланови СПС-а могу да уђу у владу коју формирају посланици других партија” и „одлучује о уласку СПС-а у коалицију с другим партијама”.

-----------------------------------------------------------

Они ће одлучити о влади

Социјалистичка партија Србије 

Ивица Дачић, Жарко Обрадовић, Милутин Мркоњић, Славица Ђукић-Дејановић, Душан Бајатовић, Милисав – Миша Петронијевић, Миле Илић, Милан Николић, Ђорђе Милићевић, Зоран Бортић, Жељко Васиљевић (председник удружења Ратни ветерани Србије)

Партија уједињених пензионера Србије 

Јован Кркобабић, Никола Крпић, Константин Арсеновић, Момо Чолаковић, Синиша Стаменковић

Јединствена Србија

Драган Марковић Палма, Петар Петровић и Јасмина Милошевић

Екипа политичке рубрике

-----------------------------------------------------------

Јован Кркобабић председавајући парламента

Председник ПУПС-а председаваће конститутивној седници Народне скупштине као најстарији посланик

Конститутивној седници Народне скупштине Србије, која мора бити одржана у наредних 14 дана, председаваће Јован Кркобабић (1930), лидер Партије уједињених пензионера Србије, као најстарији посланик у новом сазиву. Кад ће бити одржана седница, још се не зна, мада постоје неке најаве да би нови посланици могли да се окупе већ наредне недеље, што би било логично, уколико баш не желе да чекају последњи тренутак с обзиром на то да рок истиче 19. јуна, дакле у други четвртак.

Датум конституисања новог парламента биће одређен у консултацијама Оливера Дулића, председника распуштеног сазива, са представницима листа које су освојиле посланичке мандате, али пре тога Републичка изборна комисија треба да изда уверења новоизабраним посланицима, а седница РИК-а је заказана за данас у 16 сати.

За сада се, дакле, зна само да ће седници председавати Јован Кркобабић, који је ову функцију добио захваљујући томе што је пет месеци старији од Драгољуба Мићуновића, председника Политичког савета Демократске странке. Кркобабићу ће у раду помагати по један, најмлађи посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких места, а то значи Јадранка Јовишић (1986) из ДС-а, Јелена Будимировић (1985) из Српске радикалне странке, Александра Илић (1981) из Нове Србије и Ђорђе Милићевић (1978) из Социјалистичке партије Србије. Народна скупштина је, према Уставу, конституисана верификацијом најмање две трећине посланичких мандата, а на првој седници требало би да буду изабрани председник, потпредседници, секретар и радна тела парламента.

Кад ће бити изабран председник скупштине, међутим, зависи од договора о формирању нове владе, јер место првог човека парламента увек иде „у пакету” са владом. Уколико би преговори о влади потрајали до 17. септембра, када, по Уставу, истиче последњи рок за њен избор, Јован Кркобабић би, као и Борка Вучић прошле године, могао руководити парламентом, готово, три месеца. Посланици би, као и њихове колеге из овог распуштеног сазива, могли имати малих проблема са добијањем легитимација, које им доносе поприличан број привилегија, јер њих може да потпише само изабрани председник скупштине.

М. Чекеревац