Прибор за кавијар и рибу

Да ли кавијар има другачији укус ако га једете уз помоћ прибора који је дизајнирао један од најпознатијих европских архитеката? Многи ће рећи „не”, а да ли ће бити у праву, то је већ друго питање. Овај комплет прибора за јело израђен је од сребра у комбинацији с корњачевином и делује пре као експонат за витрину неког музеја употребних предмета доброг дизајна него као обична, додуше лепа, група предмета на постављеном столу уз чаше и тањире. Биће вам некако жао да упрљате овај рафинирани спој функционализма и апстракције.

Ван де Велде је био не само изузетно образован већ и веома талентован дизајнер. Његова естетика је плод његовог ума и смисла за хедонизам и естетику живљења. Иако заговорник модернизма, он је сматрао да је машинска стандардизација исувише рестриктивна дисциплина за индивидуалну креативност дизајнера.

Интересовања овог надареног креативца била су многострука. Како иначе објаснити тај широки дијапазон, од кућа преко ентеријера, од порцеланских сервиса до сребрног есцајга, од зидних тапета до омота књига? То схватање дизајнера да су ствари око нас део нашег реалног окружења које нам је дато да га сами обликујемо према сопственим афинитетима и степену цивилизације у којој живимо, резултирало је богатим опусом који је заслужио ексклузивно место у историји архитектуре и дизајна 20. века.

Ван де Велде заузима почасно место у историји европских примењених уметности 20. века баш због своје свестраности. Иако није био једини (и други славни архитекти међу којима је, на пример, Јозеф Хофман), имали су потребу да обликују најразличитије предмете да би на њима демонстрирали своје умеће и своје ставове по питању естетике. Тако је, на пример, и накит био једна од њихових омиљених тема. Очигледно, за игру форме и материјала, свака ствар је својеврсни изазов.

Хенри ван де Велде (1863−1957)

Белгијски архитект и дизајнер, рођен је у Антверпену. Студирао је и сликарство на Академији лепих уметности, интересовао се за музику и филозофију, а затим је усавршавање наставио у Паризу. Године 1886. упознаје утицајне уметнике и с њима оснива „Друштво уметности независних”, које је неговало постимпресионистичке прогресивне идеје. Дружио се са сликарима међу којима су били Жорж Сера, Пол Сињак. На његов рад значајно је утицао и Ван Гог. Године 1892. Ван де Велде напушта сликарство и даје предност дизајну под утицајем британских уметника и теоретичара Џона Раскина и Вилијема Мориса. Прво ради графички дизајн за књиге и часописе, затим објављује своје ставове у вези примене орнаментике у време нарастајуће индустријализације. Почиње да се бави архитектуром, дизајном ентеријера и дизајном намештаја и постиже значајне резултате. Ради у Немачкој, добија признања за архитектуру у Дрездену, прелази у Берлин и постепено изоштрава своје модернистичке ставове. У бројне ентеријере уноси функционалистичке принципе. Оснива Институт за модерну архитектуру у Бриселу и ради између Белгије, Немачке и Швајцарске. Један је од најзначајнијих пропагандиста духа модернизма у Европи. Године 1956. објавио је своје мемоаре.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs